Why is my child aggressive SR

< Назад

Због чега је моје дете агресивно? – Разумевање узрока агресије

Супротно увреженом мишљењу, агресивност није урођена особина карактера. У питању је инхерентно понашање које се може појавити у извесним ситуацијама или догађајима које наш мозак сагледава као опасне. То је некада суштинско понашање за преживљавање и сигурно је било тако за наше претке.

Свако агресивно понашање има свој разлог, а о томе одлучује процена нашег мозга. Ово индивидуално сагледано прекорачење граница је одговорно за агресивно понашање особе. Најочигледнији окидач насиља је физички бол. Особа која је ударена ће врло вероватно узвратити ударац. Психолошка бол коју изазивају друштвена маргинализација, неправда или презир, процесуирана је у истом делу мозга као и физичко насиље, због чега се може сматрати разлогом за настанак агресије. Врло је индивидуалан праг којим се доживљава прекорачење граница. За неко дете може бити довољан погрешан поглед док ће друго имати насилну реакцију ако га други гурну.

Агресија, као реакција којом указујемо да је дошло до прекорачења граница, не мора нужно да буде усмерена на онога ко је прекорачио. Ако старији ученик понижава дете, агресивна реакција детета неће бити усмерена на ту особу која је јача, већ вероватно на млађег и слабијег брата. Агресивност се такође може испољити касније, када не постоји никаква повезаност између детета и старијег детета које га је понижавало. Тада агресивно понашање настаје ни из чега, па имамо утисак да је дете ‘само од себе’ без икаквог разлога, било агресивно према другој деци.
Агресивно понашање треба увек разумети као врсту апела (позива у помоћ). Добро је сагледати га детаљније, посебно код деце која често показују агресивно опонашање. Која линија се стално прелази? Ко је прелази? Како се крше ограничења? Како могу подржати дете које је искусило прекорачење границе? Како дете може да се избори са својом агресијом?

Важан задатак за особе у образовању је да омогуће деци начин на који се деца могу изборити са агресивним осећањима. Нисмо таоци свог мозга и имамо способности да реагујемо на прекорачење граница другим понашањем, а не насиљем. Људска бића су у стању да размисле о својим поступцима и њиховим последицама и због тога могу одредити да ли је њихова реакција друштвено компатибилна. Усађивање тога у нашу децу је један од основних изазова за родитеље. Видео записи са насиљем и игрице у којима деца виде насиље као начин за успех су контрапродуктивни свему из образовне перспективе, јер деца много тога уче путем имитације. Доживљавају насиље као напредак у бројним играма и овај став би могли пренети на њихов стварни, свакодневни живот. Због тога родитељи морају бити опрезни у игрицама које играју њихова деца, као и у видео материјалима које гледају.