Препознавање проблематичног понашања

< Назад

Препознавање проблематичног понашања

У разговорима са својом децом, будите сигурни да сте нагласили ризике који се тичу употребе медија, посебно дигиталних медија. Одржавајте контакте са својом децом и интересујте се за њихове активности. Посматрајте и уочавајте промене и стално будите будни.

Уколико би ваши тинејџери показали драматични пад у школском постигнућу или постали потпуно друштвено изоловани или ако се свакога дана лоше осећају емоционално и физички, обратите се референтној особи, као што је одељенски старешина. Затражите од њих процену и помоћ.

У овом одељку наћи ћете информације које се односе на:
Сајбербулинг (сајбер насиље)
Зависност
Нсиље на интернету
Порнографија на интернету

Како да препознате сајбербулинг (насиље на интернету)?⁴

Показатељи сајбербулинга се не могу јасно препознати, јер ни починиоци, ни жртве, а ни посматрачи не желе да се зна ко су. Међутим, сигурно је да насиље на интернету утиче на дечје понашање. Она се

• … повлаче из друштва, не желе да иду у школу. Њихова постигнућа слабе и интересовања им се значајно мењају.
• … показују физичке и психолошке симптоме (као што је губитак апетита, поремећај спавања, омаловажавање, осећај ниже вредности и депресија)
• … више не користе радо интернет. Ако неко погледа у екран одмах излазе из четовања или постају узнемирени и избегавају да читају нове објаве и поруке.
• … стално одбијају било какав разговор о њиховом понашању и другим сумњивим променама, одбацујући их, или их је срамота па избегавају питања.

Шта родитељи могу да ураде?

• Будите подршка: Деца би требало да буду сигурна да могу разговарати било када са својим родитељима о искуствима која имају на интернету и да не постоје препреке у вези поверења у њих.
• Покажите разумевање: Реагујте нежно и саосећајте са могућим променама у дететовом понашању.
• Будите озбиљни: Деца морају да знају да се они и њихове бриге схватају озбиљно и да ћете им помоћи. Уколико родитељи желе да преузму конкретне кораке у вези неког проблема, корисно је да дете буде укључено у њихове разговоре и покушаје решења.
• Не кажњавајте: Узимање мобилног телефона или забрана коришћења интернета није корисно. Насиље на интернету углавном није резултат дететовог понашања; садржаји који се тичу погођене особе се могу објавити независно од интернета или њених мобилних уређаја.
• Контактирајте школу: Може бити корисно да обавестите дететову школу о проблему који постоји, те да предложите да насиље на интернету буде тема разговора у одељењу.
• Помозите својим тинејџерима у прикупљању и чувању слика екрана (скриншотова) као доказа насиља на интернету. Уколико су починиоци познати, замолите их да обришу садржај који сте чували. Ако то није случај, затражите од провајдера да предузме одговарајуће мере.
• Озбиљни случајеви сајбер насиља би требало пријавити полицији. Могло би користити да се претходно правно посаветујете.
• За додатне информације у вези насиља уопште, погледајте приручник “Разговори са децом – Вршњачко насиље”

Како препознати зависност?⁵

У случају зависности од интернета, центар живота особе се значајно помера са реалне на виртуелну стварност. Погођене особе често одбијају заједничке оброке, одлучјујући да живе у мрачним собама испред својих рачунара, пре него да иду напоље са другима и у потпуности су пореметили ритам спавања. Друге последице су слабије оцене у школи, повлачење, губитак интересовања за активности са вршњацима.

Шта родитељи могу да ураде?

• Поштујте старосна ограничења за компјутерске игрице.
• Одржавајте контак са својом децом, тражите да вам покажу игре које играју и разговарајте са њима о томе шта најчешће раде / траже на интернету и који су им омиљени сајтови.
• Размотрите колико се жеђ за авантурама и потреба за припадношћу, препознавањем и успехом такође може задовољити у реалном свету.
• У случајевима екстензивног конзумирања интернета и играња игрица: на дневном и недељном нивоу смањите време које им дозвољавате за то и осмислите идеје за друге слободне активности које можете имати са својим дететом. Као што је раније сугерисано (видите стр. 6), уговор о медијима може бити користан у овоме.
• Ако не можете више да допрете до свог детета, потражите стручни савет. Већи центри за одвикавање од зависности обично међу запосленима имају особе које су стручне за подручје ‘зависности од интернета’.

Приказивање насиља на интернету⁶

Данас је насиље веома присутно у медијима. Посебно дигитални медији носе ризик због ког су адолесценти излажени бројним приказима насиља. Штавише, слике насиља из реалног света које круже интернетом се великом брзином шире уз видео материјале које праве сами корисници на својим телефонима. Конзумирање материјала са насиљем може имати негативан ефеката на децу и адолесценте: бес, страх, неподношљивост су осећања која имају многи конзументи. Исто тако, конзумирање насиља може утицати на њихово понашање. Уз присуство других фактора ризика, адолесценти који посматрају насиље су и сами склонији насиљу.

Шта родитељи могу да ураде?

• Будите сигурни да ваши тинејџери конзумирају игрице и видео материјале које су у складу са њиховим годинама.
• Унапредите заштиту својих електронских медија (попут филтера за заштиту деце)
• Унапредите заштиту својих електронских медија (попут филтера за заштиту деце)
• Разговарајте са њима о њиховим осећањима и могућим страховима који се тичу употребе медија.

Порнографија на интернету⁷

Тинејџери ће пре или касније, током потраге за информацијама о некој теми, наићи на порнографске слике. Интересовање за сексуалност и телесност је природна и чини здрав развој. Ипак, јако сексуализиране слике могу узнемирити или чак уплашити адолесценте. Порнографија често застрашујуће делује на тинејџере без претходног искуства или са малим искуством у реалном животу. Због тога је у многим земљама противзаконито приказивање порнографских садржаја малолетницима (деци млађој од 16 година).

Ако адолесценти сами направе материјал са еротским садржајем (фотографије или видео) и проследе га заинтересованима (или чак групи пријатеља / другова / познаника), то се зове секстинг (sexting). У вези с тим се мора бити посебно обзиран. Прво, примаоци таквих материјала их могу злоупотребити на бројне начине (кружење компромитујућих слика без пристанка пошиљаоца). Друго, малолетници могу бити кривично гоњени уколико праве и преносе порнографске материјале. Родитељи би требало да се информишу о законским одредбама своје државе.

Сајбер или онлајн ухођење настаје када одрасле особе прилазе на интернету деци или адолесцентима због сексуалних активности или ради укључивања деце у њих. Анонимност на интернету олакшава такво дружење, омогућавајући тако сексуланим предаторима да се представе као вршњаци који траже друштво деце и адолесцената. Таквим чињењем брзо може доћи до сексуалног злостављања: егзибиционизма, слања порнографског садржаја, шокантних приказа или чињења.

Шта родитељи могу да ураде?

• Веома је важно да родитељи са децом разговарају о порнографији на језику блиским њима и да буду доступни за одговоре и питања или да појасне претходни контекст. Сексуално васпитање је веома важно за здрав развој. За више информација о овој теми консултујте приручник Разговори са децом – Тело и сесксуалност  и Разговори са децом – Секс и љубав..
• Могуће је блокирати садржај означен словом X на свом компјутеру, али будите свесни да ваши тинејџери вероватно примају порнографске садржаје на рачунар од својих другова. Због тога их охрабрите да разговарају о провокативним садржајима са особом којој верују.
• Будите свесни ограничења година живота за видео материјале и компјутерске игре.
• У вези ‘секстинга’: Разговарајте са својом децом о самопозирању и постављању на интернет: Како бисте се осећали да то виде други? Да ли можете да живите са чињеницом да су ваше компромитоване фотографије пуштане по школи и круже ко зна где без вашег знања?
• У вези ‘сајбер ухођења’: Појасните својој деци да вам се одмах обрате чим им се појави нешто језиво или узнемирујуће, посебно док четују. Обавестите друге кориснике, блокирајте или избришите контакт у чету ако дође до кршења. Адолесценте треба подстаћи да буду обазриви са својим подацима на интернету. Исто тако, не би требало да шаљу своје фотографије или да укључују камеру на рачунару. Ваш тинејџер никада не би требало да дозволи било коме да се са неким кога је упознао у соби за ћаскање (четруму) сретне негде насамо.