Академска знања и постигнућа

Физички тренинг – ментални тренинг!?

Недавна истраживања су потврдила да деца и млади много више уживају у друштвеним и академским постигнућима када су укључена у физичке активности које су прилагођене њиховом узрасту.

Иако бројни фактори утичу на академска постигнућа постоје показатељи који их повезују са редовним физичким активностима у најмање три широка подручја:

• Когнитивне функције (нпр. меморија, пажња / концентрација, вербалне способности, процена и употреба информација, вештине решавања проблема)
• Школовање и понашање приликом учења (нпр. понашање у учионици, присуство, учестовање у раду на часу, израда домаћег задатка, концентрација на задатке)
• Академска постигнућа (нпр. оцене, постигнућа на стандардизованим тестовима, школски просек)

Учешће у физичким активностима може довести до краткорочних и дугорочних добитака у академском учинку. Истраживања показују да се деца боље концентришу на рад у одељењу непосредно након физичких активности, које им омогућавају да буду фокусиранији и пажљивији. Деца која редовно упражњавају физичку активност временом показују напредак у когнитивним вештинама и ставовима и то не само у основним способностима, попут пажње и меморије, већ и у ставовима и убеђењима која у себе укључују академске учинке попут мотивације, самоефикасности, задовољства учењем и самоусмеравања. Студије показују да што су деца активнија, бољи је њихов академски успех у писмености и рачунским операцијама. Стога је један од императива школских политика и прописа да омогуће свој деци да уживају у благодетима редовних физичких активности.

Стварност у школама је, међутим, друга прича, која показује да сугестије из истраживања, научна промишљања и препоруке често имају мало утицаја на образовну праксу. У читавом свесту се школски систем суочава са малим буџетом. Тако у друштвима која су ‘опседнута оценама’, када се праве избори између академских постигнућа и физичког васпитања, често се ускраћује другонаведени. Истраживање о физичком васпитању из 2013. које је реализовао УНЕСКО у школама широм света, показало је да су школе, и поред званичне посвећености физичком васпитању у виду законодавног оквира или прихваћене праксе, далеко од тога да их прихвате и осигурају примену (http://unesdoc.unesco.org/images/0022/002293/229335e.pdf).

Непостојање баланса између академских постигнућа код младих, са једне стране, и физичке добробити, са друге, не само да нарушава њихова људска и дечја права, већ није разумљива ни у економским оквирима. Постоје докази о томе да је ниво кондиције код младих опао у односу на растући седентарни начин живота и пораст гојазности. Ситуација је још гора у неким државама и односи се на недостатак или неадекватну координацију међу школама, на недостатак прилика за физичке активности, на питања која се тичу физичког васпитања и недовољно време које је предвиђено за њега у наставном плану и програму, на статус наставника и наставног предмета, на ресурсе (недостатак наставника, опреме и средстава) итд. За мање од једне или две деценије не само што ће млади бити слабији у основној писмености, већ ће се осетити ефекат и у економији. Високи трошкови у области здравства ће далеко превазићи ефекте смањивања потрошње о којима мисле данашње кратковиде образовне политике.

Једном када школски или национални образовни ситем одлучи да се позабави побољшањем добробити у области физичког стања и здравља ученика, мора се одговорити на нека питања, попут који је то најприкладнији модалитет, оптимални интензитет и трајање физичке активности у односу на узраст ученика, пол и способности, а ту је и питање времена које се посвећује физичким активностима и физичком васпитању. Бројне студије сугеришу да се Како би се досегли најбољи резултати у домену когниције, бројне студије сугеришу да се часови физичког васпитања ставе или на сам почетак или у средину школског дана, пре него на крај. Потребна су даља истраживања која ће у потпуности одговорити на постављена питања, али већ сада постоји довољно доказа који захтевају више акције и повећање могућности за реализовање физичких активности за све ученике током целог школског дана.

Неуронаука би рекла, ако желите децу која су интелектуално спремна, „пресеците час математике плесом или шетњом, прескачите, играјте вије… у теорији све у чему куца срце добија мождану масу такође!“
https://beta.theglobeandmail.com/news/national/education/how-physical-exercise-helps-to-get-students-intellectually-fit/article20284157/

Референце

The Association Between School-Based Physical Activity, Including Physical Education, and Academic Performance. U.S. Department of Health and Human Services Centers for Disease Control and Prevention National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion Division of Adolescent and School Health www.cdc.gov/HealthyYouth Ревизирана верзија – јули 2010