Процена укључености породице, заједнице и ученика у развој школе базиране на људским правима

Living Democracy » Principals » ЉУДСКА ПРАВА У ШКОЛИ » Процена укључености породице, заједнице и ученика у развој школе базиране на људским правима

Свест

Примена принципа људских права је задатак који неизбежно укључује владе, како је предвиђено статутом свих основних конвенција о људским правима, укључујући и оне које су о образовању. У исто време све више демократских друштава препознаје ограничене могућности својих влада да примене стандарде и принципе људских права једино уколико су сви људи активно укључени и придржавају их се. Да би људска права постала реалност морају их сви подржати и поштовати, укључујући породице, школе и друге институције које пружају услуге ученицима, као и заједница и сви нивои управе.

Посебно овде треба да схватите колико су блиско повезане Универзална декларација о људским правима УН и Конвенција о правима детета (погледајте кратку историју у наставку). Конвенција о правима детета такође осветљава примарни значај родитеља и породице у заштити дечјих права. Међутим, овде постоји погрешна перцепција о томе да Конвенција о правима детета преузима одговорност за децу далеко од родитеља и других законских старатеља да би више овлашћења пренели на владе.

Међутим, то није тако. У више чланова Конвенција се изричито позива на значај родитеља и породице, чиме се налаже владама да заштите и помажу породицама у испуњавању њихове суштинске улоге као одгајатеља своје деце. Позива владе да поштују одговорност родитеља и старатеља, правне заступнике и друге ради пружања одговарајућих смерница.

1945.	1945. Након 2. светског рада многе нације свеа су се сложиле да оформе унију – чиме су основале УН, што су Уједињене нације. Заједничким снагама су желеле да подрже мир и слободу у свету.
10. децембар 1949.	На данашњи дан Уједињене нације су усвојиле Универзалну декларацију о људским правима. Ова основна права свих људи света су се примењивала и на децу. Као признање несрећа са којима се носе бројна деца, разумевање права је редефинисано тако да гарантују деци посебни положај и заштиту.
1950.	Земље чланице УН-а су након тога неколико година расправљале о предложеном првом нацрту декларације о дечијим правима.
20. новембар 1959.	Тог дана Генерална скупштина Уједињених нација је усвојила Декларацију о људским правима која дефинише дечја права као права на заштиту, образовање, здравствену заштиту, уточиште и добру исхрану. Иако ова декларација није била обавезујућа за државе чланице, означава први велики међународни документ и консензус о основним принципима дечјих права.
1979.	У целом свету ова година се обележавала као Година детета. О дечјим правима се свуда промишљало и дискутовало. У циљу добробити деце, све више људи је желело да се ова права детаљније разраде и, што је још важније, буду правно обавезујућа.
20. новембар 1989.	Тог дана Генерална скупштина Уједињених нација је једногласно усвојила Конвенцију о правима детета. Од тада су владе готово свих држава света потписале Конвенцију о правима детета.

Конвенција се такође снажно залаже за учешће деце и подржавање њиховог права на партиципацију, посебно: право на приступ информацијама, право на изражавање, право на учешће у доношењу одлука (које се тичу детета) и право на удруживање. Како би унапредили право на учешће у контексту школе, потребно је да обезбедите повољно окружење унутар образовне институције, породице, заједнице и друштва у целини. У овом контексту, питања као што су инклузија, језици, нетелесно кажњавање, безбедно окружење и родна равноправност имају пресудну улогу.

Према томе, процена свеобухватности школског приступа укључивању ученика, породице и заједнице захтева разматрање три кључна подручја учинка, посебно:

Механизми којима ученици могу изразити своје ставове и виђење о школском раду, школском животу и учешћу у организацији школе.
Механизми за изградњу партнерства на релацији школа – породица ради руковођења и управљања школом, развоја и заштите ученика и
Механизми за изградњу партнерства на релацији школа – локална заједница ради руковођења подршке, заштите ученика и унапређивања саме заједнице.

Припрема

Које кораке предузети?

Оформите тим који ће радити током целог процеса. Започните заједничком дискусијом о приступима који су одговарајући и поново прегледајте листу индикатора.
a. Одаберите оне које сматрате важним за вашу школу.
b. Додајте индикаторе који недостају.
c. Испуните листу од десет индикатора које сматрате важним. Водите рачуна о томе да сте јаки у погледу неких индикатора које бирате, док вам за друге треба додатни развој и учење.
Припремите план акције за тим и временски оквир за прву процену, што ће бити полазна тачка за наредни развој. У процену укључите следеће:
a. Ученике
b. Наставнике
c. Остале запослене
d. Родитеље
e. Школски одбор
f. Чланове локалне заједнице са којима сарађујете
g. …
Сачините акциони план са временским оквиром. Нека садржи
a. Профил школе након прве процене.
b. Кораке које је потребне предузети (у наредних шест месеци).
c. Наредну процену наученог у вези развоја.

18 могућих индикатора за процену нивоа укључености различитих актера у вашој школи:

Школа унапређује међусобну комуникацију између ученика на начин који је у складу са демократским методама (нпр. узајамно поштовање, сарадња, критичко мишљење и разумевање ради решавања проблема).
Школа обезбеђује и поздравља могућности за ученике како би изразили своје ставове и виђења у вези активности и живота у школи.
Школа има механизме – као што су школске новине или неку публикацију, огласну таблу за ученике, кутију за мишљење или алате за анкетирање ученика – како би ученици имали могућност да изразе своје мишљење и бриге у вези значајних питања која се тичу школе и заједнице.
Школа укључује ученике на састанке и сесије планирања које се тичу њихове добробити.
У школи је активан ученички парламент.
Сви ученици имају једнаке могућности да учествују у руковођењу и управљањем школских клубова, тимова и удружења.
Школа има удружење родитељи – наставник који се редовно састаје и има писани план рада.
Школа обезбеђује разумљиве, приступачне и добро публиковане процесе којима се утиче на доношење одлука, покрећу се питања или недоумице, жали се на одлуке и решавају проблеми.
Школа дели информације о школским реформама, политикама, дисциплинским процедурама, начинима оцењивања и школским циљевима.
Информације о школским активностима школа редовно шаље родитељима и члановима школског одбора.
Родитељи осећају да су добродошли да постављају питања или дискутују о питањима која се тичу њиховог детета/ деце у школи.
Школа подстиче родитеље и помаже им да помогну ученицима да консолидују своје учење код куће када се то сматра потребним.
Школа комуницира са родитељима о пожељном и прихватљивом понашању ученика и њиховим достигнућима, не само о инцидентима због неприхватљивог понашања или о грешкама.
Родитељи обавештавају школу о свим значајним променама које се догађају у дечјем дому, како би им се обезбедила адекватна помоћ, уколико је потребна.
Школа је повезана са локалном самоуправом и надлежнима у заједници и са другим заинтересованим учесницима, реагује на потребе заједнице и пружа могућности са члановима заједнице у настојању да повећа приступ и добробит свих ученика у школи без обзира на њихово порекло или способности.
Заједница помаже школи да дође до ученика који су искључени из школе.
Жене и мушкарци из заједнице са специјализованим знањима или вештинама се позивају и добродошли су на часове као особе из окружења.
Школа развија партнерство са локалним предузећима, групама грађана и невладиним организацијама (НВО) ради унапређивања учења ученика и пружања помоћи породицама.

Акција

Изаберите, као тим, 10 индикатора са листе.

Изабрани индикатори у вези укључености	Статус овог индикатора у мојој школи од 1 до 10.	Кораци које је потребно предузети (прикупљају их тимови за дискусију).
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.

На основу листе која се налази изнад, припремите материјале у папирној форми или на флипчарт папиру које ћете дати свим заинтересованим актерима који су укључени у процес процене.
Организујте округли сто са различитим актерима (ученици, наставници, запослени, родитељи, школски одбор итд.). Они се, након тога, могу срести на приликама попут школских догађаја или договорених састанака, у складу са тиме колико су доступни.
Нека изложе своју процену и дају коментаре.
Дајте им задатак да дођу са предлогом за унапређивање.
У свом тиму прикупите све коментаре и предлоге.
Разрадите јасан и значајан акциони план у наредних 6 до 12 месеци.
Упознајте све заинтересоване актере са главним планом.
Планирајте нови период за процену (транспарентност је на првом месту!).