Процена родности у мојој школи базираној на људским правима

Свест

Родна равноправност је у основи принципа људских права и вредности које негују Уједињене нације. Остала начела која се придружују људским правима забрањују дискриминацију на основу пола, што значи да се од државе чланице УН захтева да унапређује родну равноправност. У складу са циљем 5 Одрживог развоја УН, родна равноправност није само основно људско право већ и преко потребан основ мирног, просперитетнијег и одрживог света.

У складу са Светском здравственом организацијом, пол и род чине важне одреднице здравља. Биолошки пол, са једне стране, и род као друштвена конструкција, са друге, делују узајамно како би произвели различите ризике и рањивости на лоше здравље и разлике између мушкараца и жена у понашањима на путу тражења здравља и њихових исхода. ‘Род’ описује оне карактеристике мушкараца и жена које су већином стечене у друштву, док ‘пол’ обухвата оно што је биолошки одређено. Међутим, ови термини се често погрешно користе и у научној литератури, здравственим политикама и законодавству.

(https://www.who.int/genomics/gender/en/ 21. август 2020.)

Род и родност интегришу сва образовна поручја како би осигурала не само да се остарују основне потребе девојчица и дечака, већ и да имају могућност – без обзира на њихов пол – да досегну своје пуне потенцијале и остваре своја људска права. Нажалост, професионалци у образовању често у родност укључују и ‘додатна’ понашања (оно што ‘дечаци треба да раде’ насупрот чега је ‘оно што девојчице треба да раде’). Не успевају да виде ширу слику друштвено развијених улога и стереотипа који доводе до таквог понашања.

Родне улоге створене у друштву се уче са генерације на генерацију као део друштвене културе. Због чињенице да је родност друштвено научена конструкција (нпр. научена у породици или у школи), све што је повезано са њим се може променити како би се досегла равноправност и једнакост за жене и мушкарце.

Када смо код школе и учења, ставови и чињење породице и наставника могу имати драматичан утицај на интелектуални развој девојчица и дечака. Породица експлицитно или имплицитно (наглас изговорено или прећутно) одређује различите улоге које треба да имају дечаци и девојчице, са чиме се креће веома рано. Крос-културна истраживања су показала да деца почињу да буду свесна родних разлика и стереотипа између друге и треће године живота. До четврте или пете године живота деца су често ригиднија и склонија стереотипима него што ће бити касније. Свако одраста под утицајем своје породице и школе коју похађају многе године, много сати и дана.

Разлике засноване на полу у приступима институцијама образовања су врста полне дискриминације у образовном систему које могу утицати на мушкарце и жене током и након њиховог образовног искуства. Гледано на глобалном нивоу мушкарци су писменији од жена, иако у многим земљама преовлађује скор више писмености код жена. Мушкарци и жене налазе да постоје разлике у достизању њихових образовних циљева. Иако мушкарци и жене могу имати исти ниво образовања, много је теже женама да буду на вишим управљачким позицијама а будуће запослење и финансијске бриге се могу појачати. Мушкарци су у прошлости имали више образовања од жена, али се јаз по питању родности испунила у последњим деценијама у готово свим западним и многим незападним земљама.

Да ли је уобичајено у вашој школи да се постави питање попут: „Постоји ли алтернатива томе да девојчице чисте учионицу?“ или „Шта би се десило ако би дечаци чистили учионицу а девојчице померале столове?“ Овај начин критичког мишљења може навести људе да се запитају, промисле и пажљивије погледају своје личне претпоставке.

Да ли девојчице и дечаци имају једнаке могућности да уђу у вашу школу? Да ли у вашој школи девојчице и дечаци комуницирају између себе као једнаки? Да ли девојчице и дечаци различито комуницирају са својим наставницима (мушким и женским)? Да ли се родни стереотипи одражавају на план и програм рада који ученици уче, у уџбеницима које користе и да ли су места за забаву и ваннаставне активности у вашој школи отворени и доступни девојчицама и дечацима?

Циљ процене родне осетљивости ваше школе је промовисање родне равноправности. Овај напор да се премости јаз који постоји између девојчица и дечака у погледу школске климе и процеса поучавања и учења захтева частан приступ који иде корак по корак.

Припрема

Које кораке предузети?

1. Оформите тим који ће радити током целог процеса. Започните заједничком дискусијом о приступима који су одговарајући и поново прегледајте листу индикатора.
   a. Одаберите оне које сматрате важним за вашу школу.
   b. Додајте индикаторе који недостају.
   c. Испуните листу од десет индикатора које сматрате важним. Водите рачуна о томе да сте јаки у погледу неких индикатора које бирате, док вам за друге треба додатни развој и учење.
2. Припремите план акције за тим и временски оквир за прву процену, што ће бити полазна тачка за наредни развој. У процену укључите следеће:
   a. Ученике
   b. Наставнике
   c. Остале запослене
   d. Родитеље
   e. Школски одбор
   f. Чланове локалне заједнице са којима сарађујете
   g. …
3. Сачините акциони план са временским оквиром. Нека садржи
   a. Профил школе након прве процене.
   b. Кораке које је потребне предузети (у наредних шест месеци).
   c. Наредну процену наученог у вези развоја.

24 могућа индикатора преко којих процењујете родно уравнотежено образовање и понашање у вашој школи:

1. Школа има мисију и/или визију и спроводи политику против родне дискриминације у пракси која се тиче упис деце а и поучавања / учења.
2. Девојчице и дечаци имају једнак приступ бесплатном и обавезном образовању.
3. Девојчице и дечаци равноправно учествују у доношењу правила у учионици и школи и одредбама које се тичу дисциплинских мера, посебно у погледу превенције дискриминације, насиља и злостављања.
4. Родитељи и представници заједнице једнако цене жене и мушке наставнике.
5. Девојчице имају приступ хигијенским производима и објектима у школи.
6. Девојчице имају једнаки приступ, исте могућности за физичку игру и друге ваннаставне активности као дечаци.
7. План и програм одражава реалност и свакодневне животне потребе девојчица и дечака. Ако то није случај, саветују се допуне курикулума колико год је то могуће.
8. Материјал за наставу и учење који се дају ученицима једнако осликава девојчице и дечаке различитог социо-економског порекла са истим потенцијалима и поштовањем.
9. Материјал за учење који обезбеђује школа су ослобођени родне пристрасности (нпр. термини ‘он’ и ‘она’ се једнако користе).
10. Улоге, одговорности и активности девојчица и дечака одражавају баланс моћи и одлучивања.
11. Родни стереотипи се примењују и у обрнутом смеру (нпр. девојчице могу бити доктори или научници, а дечаци наставници или медицинске сестре / техничари).
12. Девојчице и дечаци приказани на фотографијама, графиконима и илустрацијама су једнако заступљени и имају исти статус (без родних стереотипа).
13. Девојчице и дечаци су једнаки на лидерским позицијама и приказани су као ‘хероји’.
14. Према девојчицама и дечацима се једнако односи у подручју њиховог самопоуздања, интелигенције и вештина решавања проблема.
15. Сви наставници очекују и охрабрују девојчице и дечаке да једнако доприносе и учествују у учењу и другим школским активностима.
16. Сви наставници једнако вреднују ставове и виђења девојчица и дечака.
17. Сви наставници верују да и девојчице и дечаци могу остварити исте компетенције у свим наставним предметима, укључујући писменост, рачунање, природне науке и животне вештине.
18. Наставници су обучени да примећују родне пристрасности у наставним материјалима, школском окружењу, свом личном раду и могу их исправљати.
19. Надлежни у школи се једнако односи према женским и мушким наставницима.
20. Жене из локалне заједнице са одређеним специјализацијама или посебним знањима се позивају у школу и добродошле су као ресурс и пример.
21. Девојчице и дечаци су сигурни да могу да бирају наставне предмете који се више не виде као традиционално женски или мушки.
22. Девојчице се подстичу да буду одличне у математици и природним наукама.
23. Девојчицама и дечацима се подједнако додељују главне одговорности, вођења одељења или групе у одређеним активностима.
24. Обезбеђује се иста заступљеност девојчица и дечака у савету школе или другим школским активностима.

Акција

Изаберите, као тим, 10 индикатора са листе.

1. На основу листе која се налази изнад, припремите материјале у папирној форми или на флипчарт папиру које ћете дати свим заинтересованим актерима који су укључени у процес процене.
2. Организујте округли сто са различитим актерима (ученици, наставници, запослени, родитељи, школски одбор итд.). Они се, након тога, могу срести на приликама попут школских догађаја или договорених састанака, у складу са тиме колико су доступни.
3. Нека изложе своју процену и дају коментаре.
4. Дајте им задатак да дођу са предлогом за унапређивање.
5. У свом тиму прикупите све коментаре и предлоге.
6. Разрадите јасан и значајан акциони план у наредних 6 до 12 месеци.
7. Упознајте све заинтересоване актере са главним планом.
8. Планирајте нови период за процену (транспарентност је на првом месту!).