Стилови руковођења

Да ли је демократија најбољи начин да се одговори изазовима са којима се суочава наше друштво? Или постоје боља решења? Од давнина до данас се сусрећемо са овом осетљивом темом. Све што важи и примењује се на друштво важи и за школу. Ако заступамо демократско руковођење школом, неопходно је да разматрамо и друге солуције. Погледајмо четири главна типа вођства.

Аутократски руководиоци теже да све одлуке донесу сами. Твде да је то најбољи стил вођства којим се за кратко време може завршити пуно задатака. То је заиста снага аутократског стила вођства, али слабост је да се донете одлуке могу опозвати или довести у питање, што заузврат повећава настанак конфликта и одбијање сарадње. Аутократски руководиоци превиђају колико зависе од других. Школска правила која се намећу без дискусије се чешће не поштују, што је контрапродуктивно у решавању неприхватљивог понашања и вршњачког насиља. Аутократско вођство често иде уз непромењено стање (status quo) и донета решења и нуди мало тога у вези иновација и развоја. Напредак у знању и учењу у школама са аутократским вођством је слаб, јер се мало пажње придаје подршци и охрабривању специфичних потреба ученика.

Лесе-фер руковођење карактерише недостатак јасних процедура у доношењу одлука и слабо укључивање руководиоца у процес одлучивања. Време за разговор није јасно ограничено, па је слаба ефикасност одлучивања и школског управљања. Са друге стране, снага ове врсте руковођења је у малом степену агресије и конфкликата у школи.

Патерналистички руководиоци се понашају као родитељске фигуре, тако што воде рачуна о подређенима као што би родитељ водио, без давања икаквих одговорности или слободе у изборима. У овом типу вођства, руководилац брине за своје запослене. Заузрврат, очекује поверење, оданост и добро владање. Од наставника се очекује да у потпуности буду посвећени ономе у уверења руководиоца и да се уздрже од самосталних избора или независног рада. Од њих се очекује да буду запослени у истој школи дуже време како би постали лојалнији и развили поверење. Патерналистичко вођство има тенденцију да подели запослене, јер ће руководилац школе наградити омиљене наставнике за лојалност у виду посебног третмана и могућности попут пројеката, путовања, обуке итд.

Демократски стил вођства има потенцијал да превлада слабости које други типови вођства могу да развију. Демократски руководилац школе омогућава свим члановима школске заједнице да се укључе у процес одлучивања – али ће партиципација варирати, у зависности од контекста. Ученици неће моћи да учествују у свакој одлуци и руководилац неће увек имати последњу реч. У неким случајевима се директор може ограничити на постизање договора међу запосленима или целе школске заједнице, или пак да прихвати одлуку коју лично не подржава.

Лидерство и одговорност су подељени и често постоје вође подгрупа. Што више чланова школске заједнице учествује у процесу – руководилац школе, наставници, ученици, спремачице, административно особље, можда и родитељи и спољни чланови, јаснија ће бити слика разлчитих интереса, погледа и вредности. Снага демократског руковођења школом лежи у његовом потенцијалу за доношење одлука и решења која су широко прихваћена и подржана, тако да су сви интереси и упитаности узети у обзир. Уложени труд који се тражи од различитих група у школској заједници како би развили своје пуне потенцијале, може деловати помало напорно и обесхрабрујуће, али је то награда. Школска заједница може развити демократку школску културу са отвореном и пријатељском атмосфером. Сви ће бити мотивисани и посвећени, званична и незванична комуникација ће бујати и у њој ће учествовати руководилац школе и цела заједнциа. Дисциплина ће се поправити уколико ученици осете да су одговорни и према школи. Школа ће остварити боље резултате тако што ће се прилагодити различитих способностима и талентима својих ученика.

Демократско руковођење школом стога има снажне потенцијале колико и изазове. Што више људи учествује, комплекснији ће бити процес дискусије, доношења консензуса и одлучивања. Некада ће аутократски начин доласка до ефектног одлучивања деловати примамљиво. Тврдимо да је вредно труда суочити се са овом комплексношћу, како би ваи ученици научили како да се снађу у амбивалентним и нејасним ситуацијама (види Competences for democratic culture, стр. 43). Демократски вођене школе подржавају своје друштво тако што образују ученике да постану грађани који су спремни и способни да уђу у процесе контроверзних и динамичких одлучивања.