Мисија школе – пројекат целе школе

Living Democracy » Principals » ЛИДЕРСТВО » Компетенције за демократску културу » Мисија школе – пројекат целе школе

Мисија школе – кратко и једноставно (КИЈ).

Многе образовне установе и школе, али и предузећа и владина тела дефинишу своју мисију. Мисија школе је нешто попут пословне картице за спољне партнере и врста дневног оквира рада у школи, подсетник за школску заједнциу о визији коју сви деле и смерницама.

Мисија школе је документ који би требало да следи КИЈ принципе – Кратко и једноставно. Језиком који је свима разумљив, он прецизира развојну перспективу кључних принципа који дефинишу заједничку визију и профил школе. Мисија не објашњава разлоге због којих су начињени избори, нити појашњава примену. Мисија је заправо амбициозни документ, у којем су ипак достижни циљеви. То је отворени документ који се може исправљати / допуњавати, али би мисија изгубила свој кредибилитет ако би се често мењала.

Погледајте
https://www.missionstatements.com/school_mission_statements.html
https://www.educationworld.com/a_admin/admin/admin229.shtml

Одаберите једно једноставно питање и фокусирајте се на њега

Школска заједница је хетерогена целина, у којој су заједно припадници две или три генерације, просветни радници, деца и адолесценти. Ако су укључени и родитељи, школска заједница личи на микрокосмос различитости и мноштва у друштву као целини. У тако модерним друштвима, изазов задемократију је да омогућим свим грађанима, без обзира на њихово порекло, буду укључени и разумеју о чему се ради, јер ће у супротном одлучивање постати привилегија елите специјалиста.

Зато процес израде мисије школе треба да започне са фазом мноштва идеја (брејнсторминг) унутар сваке групе – руководиоци школе, наставници и родитељи. За ово је потребно одабрати једно смислено питања за све групе. За мисију, као документ, који осветљава кључни циљ, једноставно, отворено питање је довољно, попут „Шта чини добру школу?“ Мора се омогућити сваком члану школске заједнице да одговори, на бази свог нивоа разумевања и наглашавањем личног или професионалног искуства. Другачије речено, свако би требало да буде у стању да делује као експерт. Директор школе и наставници би требало да разговарају о избору и формулацији кључног питања и да узму у обзир његове импликације на финални документ.

Рађање идеја (брејнсторминг) почиње са идејама и интересима појединаца. Зато се може очекивати широк распон разних идеја који одражавају плуралистичку заједницу. Како би се дошло јо једне једноставне изјаве, потребно је спровести процес интеграције и направити приритете, као што се чини у одлучивању на демократски начин и у креирању политике. У ЕДЦ/ХРЕ се на различит начин приказује како се може организовати брејсторминг. Одговарају свим ученицима свих узрасних група, наставницима, руководиоцима школа и родитељима. Како је раније већ сугерисано, цео процес брејнсторминга је фокусаран на питање које је исто за све групе.

Оквир за дискусију и одлучивање

Користите званични оквир који је постављен у вашој школи (погледати Материјал 3.1. за део Припрема). У супротном, следите ову форму дизајнирану за насумичне групе. Изабрани савет наставника, ученика и родитеља, којим председава директор школе, би требало да усоји нацрт изјаве о мисији. Овај облик исказане демократије ће осигурати да су присутне све групе, без обзира на њихову величину. Како би осигурали ширу подршку мисији и усагласили се са текстом, саветује се да је одобри око 75% до 80% учесника (видети Democratic governance of schools, објавио Савет Европе, 2007. године, стр. 36 ф;).

Компетенције за демократску културу (ЦДЦ) као мисија школе

Мисија школе би требало да буде широко прихваћена у школској заједници. То значи да нико не би требало да се осећа да је искључен из њеног садржаја и да је дискриминисан због година, религијског убеђења, етничког порекла, рода, личних или групних интереса. Мисија не би требало да се идентификује ни са једним посебним становиштем или групним идентитетом, већ да нагласи кључне принципе и развијајућу перспективу коју могу подржати сви чланови школске заједнице. Верујемо да ЦДЦ (видети Материјал 2.1. за део Свест) има те критеријуме.
„ЦДЦ и приступ целе школе омогућава драгоцени развој перспективе за школе о томе како да постану још демократичније, узимајући у обзир кључна подручја живота школе као што су настава и учење, управљање и култура у школи и сарадња са заједницом. На овај начин развој демократске културе школе и компетенција демократске културе код ученика постају мисија школе“ (Reference Framework of Competences for Democratic Culture, Vol. 3, стр. 96).

Шема дискусије и процес одлучивања

  • Брејнсторминг у одељењу, родитељски састанци и састанци наставника (детаљнији приказ је изнад)
  • Известиоци представљају своје резултате радној групи чији је задатак да направи нацрт мисије. У овој групи се налазе представници свих група целе школске заједнице који ово раде волонтерски.
  • Нацрт мисије је предочен сваком одељењу, запосленима и родитељима. На сваком састанку је присутан неко из радне групе ко објашњава одлуке и прикупља утиске (повратне информације са састанака)
  • Након тога радна група ради на бази повратних информација и финализује свој предлог.
  • Савет школе, било да је већ установљен или је формиран за ову намену, већинским гласањем усваја изјаву о мисији школе.

Саветовање и примена

  • Мисија школе је истакнута на школском сајту, у флајерима школе за госте и нове родитеље и на постерима у зборници и у свакој учионици.
  • Ученици са наставницима разговарају о свом искуству демократског учешћа у овом процесу доношења одлука – повезујући га са концептом демократске културе у школи.
  • Известиоци из реда родитеља дају виђење свог учешћа на састанцима.
  • У школи се разговара о следећим корацима у примени мисије.
Print
Преузимање
Bookmark