Оквир за партиципацију о одлучивање у школи

Бројеви од 1 до 5 се односе на напомене испод илустрације.

Напомене

Пре него што се започне са одлучивањем, потребно је поставити правила кроз питање „Ко о чему одлучује?“ Попут заједнице на националном нивоу, школској заједници је потребан институционални оквир који ученицима, родитељима и наставницима омогућава право гласа и поштује званичну одговорност директора и наставника (погледати Референтни оквир компетенција за демократску културу, број 1, стр. 27 f.). Широм Европе право ученика, родитеља и наставника да учествују у доношењу одлука варира од једне до друге државе. У неким земљама, школе имају извесну слободу у постављању свог оквира за учешће и одлучивање, док је у другима овај институционални оквир регулисан законом (видети ЕДЦ/ХРЕ приручник 3 за наставнике, Живети демократију који садржи лекцију о томе како би требало управљати школама: http://www.living-democracy.com/sr/textbooks/volume-3/part-4/unit-9/lesson-4/)

Који год приступ је прихваћен, одлука о томе како ће се управљати школама мора бити донета на демократски начин:

• Како свим наставницима, ученицима и родитељима дати прилику да учествују?
• Како демократски и ефикасно организовати процес одлучивања?
• Које су одговорности наставника?
• Која је улога и одговорност директора школе?

Дијаграм са претходне стране је заснован на прихваћеном званичном оквиру рада. То је пример како се и коме упућују горепоменута питања. Постоји и алтернативни пут одлучивања, али су иста питања на која се тражи одговор.

Следеће напомене се односе на фигурине у дијаграму.

Ниво одељења

(Бр. 1) Демократска партиципација започиње на нивоу одељења где сви ученици могу учествовати. Време предвиђено за часове одељенске заједнице или за председништво одељења се могу укључити у недељни распоред. У вишим разредима основне и свим разредима средње школе ученици бирају два ученика испред свог одељења или смера. Они наступају пред наставницима као представници ученика и њихових интереса, што значи да нису помоћници ниједног наставника. На нивоу нижих разреда основне школе, деца не бирају некога ко ће говорити у њихово име, али одржавају недељне часове одељенске заједнице. Наставник води час, а ученици уче како да искажу своје интересе и погледе и како да се међусобно слушају.

Ниво школе

(Бр. 2) У највећем броју земаља наћи ћете у наставном програму, правилницима школе или законима одредбе које говоре о праву ученика на партиципацију. У примеру који је приказан овде, и ученици и родитељи бирају своје представнике да наступају у њихово име на нивоу школе. Ова поставка је у исто време демократска и ефикасна, јер учешће у управљању школама тражи време и стручност. Као директор школе, имате важну улогу у охрабривању и подстицању учешћа ученика и родитеља у вашој школи (видети Democratic governance of schools,објавио Савет Европе, 2007. године, стр. 37;).

Сва одељења и смерови имају своје представнике у ученичком парламенту. Ово тело има редовне састанке најмање једном месечно. Дневни ред укључује разговор о свим питањима из школског живота из угла ученика, као што су квалитет наставе и учења, оброци у школи, школски објекти, простор за одмор и забаву, или пак сигурност. Ученички парламент може поставити школски кабинет (органе одлучивања) са посебним представницима или министрима, како би разрадио активности уз минималну подршку наставника, као што су одржавање дискусије уз учешће странака или НВО представника, ученички кафић, школско диско вече или приказивање филмова. Погледајте на сајту школе у УК импресивни пример шта ученички парламент може постићи: https://pentrehafod.school.

Иста структура постоји за родитеље. Бирају свог представника на нивоу одељења који ће комуницирати са наставницима из њиховог одељења (бр. 1). Та особа присуствује састанцима савета родитеља на нивоу школе (бр. 2). Представници родитеља овде деле своје искуство и сагледавају квалитет наставе, оцењивања, разговарају о добробити своје деце, безбедности и о другим темама.

(Бр. 3) Ученички парламент бира два представника, председника и заменика (девојчицу или дечака), који воде ученички кабинет и говоре у име учника на нивоу школе. Попут тога, савет родитеља бира два своја представника. Ови главни представници ученика и родитеља се редовно срећу са директором школе. Важно је да директор школе буде информисан о начинима и развоју школске заједнице који траже његову пажњу. Представници родитеља и ученика ће покушати да добију подршку директора и наставника за своје планове.

(Бр. 4) Јасно је да наставници с времена на време морају да решавају широк распон проблема који се дешавају у школи, попут развоја и унапређивања наставног рада и учења, реализовања наставног програма и нових легислатива и многих других. Од школских правилника се очекује да спецификују душности наставника и директора школе и њихова права у процесу одлучивања. Директор школе води састанак, али игра важну улогу у постављању дневног реда, пружања информација или предлога. У значајној мери демократско рукорођење школом зависи од тога како су директор школе и наставници поделили одговорности и права у одлучивању (види Democratic governance of schools, стр. 36).

(Бр. 5) У многим државама школски одбор или савет школе је предвиђен законом. У примеру који је овде приказан, ученици, родитељи и наставници бирају своје представнике за школски одбор. Председник ученичког парламента и председник савета родитеља припадају овом телу на основу своје функције. Од земље до земље се разликује управљање школама. Оно може укључивати представнике из локалне самоуправе, као додатне, или чланове уместо ученика. Ти чланови су углавном додељени школи, а не изабрани. Школски одбор има састанке најмање два пута током школске године. У нашем примеру, школски одбор којим председава директор школе, одлучује о важним питањима као што су успостављање правила школе или школски програм рада. Такође, може расправљати о пријавама за директора школе или заменика и одобравати буџет школе. Одлуке које донесе школски одбор су обавезујуће за целу школу и за директора. Уколико се директор не слаже са одлуком, предмет се предаје надлежном органу. Састанци нису отворени за јавност и дневни ред и записници су тајни. Искусво је показало да представници све три групе немају тенденцију да праве блокове или прегласају једни друге, већ да су вођени одговорностима и аргументима.