Одлучивање у школама са демократским руковођењем

a) Петостепени модел развоја школе и процеса одлучивања

Базира се на Референтном оквиру компетенција за демократску културу, број 3, стр. 97 f.

Овај модел приказује пет корака које школе преузимају у приступу целе школе ради развоја још веће демократске културе школе и развоја ученичких компетенција за демократску културу. Може се прилагодити процесу доношења одлука и суочавању са разним изазовима и проблемима (погледати материјал 4.1. за део Акција).

1. Анализирајте ситуацију како бисте идентификовали како су интегрисани принципи демократије и људских права у живот школе, укључујући снеге и слабости, као и колико је учешће заинтересованих страна (актера) (нпр. процена на приступу целе школе, SWOT анализа снага, слабости, могућности и претњи (Strengths – Weaknesses – Opportunities – Threats).
2. Идентификујте подручја са потенцијалом промена и разрадите акциони план са конкретним активностима које ћете предузети како бисте остварили промене (нпр. ЦДЦ као очекивани исходи промене).
3. Примените акциони план и обезбедите да је у њега укључена цела школска заједница.
4. Евалуирајте / вреднујте напредак и процените утицај који сте остварили својим радом.
5. Са свим заинтересованим странама (актерима) поделите шта сте научили, али и са другим школама и у складу са тим планирајте нова деловања.

б) Демократска школска заједница је заједница учења

Не постоји маестрално решење за изазове са којима се суочава ваша школа или друштво у целости (погледајте Материјал 3.1. за део Свест). У покушају да се усмеримо на праве промене, развијамо групу компетенција за демократску културу (ЦДЦ). Стичемо и практикујемо ове компетенције (учимо кроз деловање), што је примењиво на почетнике али и на познаваоце теме такође.

Ако нико нема неко маестрално решење за дати проблем, чланови школске заједнице би требало да га заједнички нађу. Прихватањем приступа целе школе, сви чланови школске заједнице могу допринети својим знањем и заступањем свог виђења ситуације и својих интереса. Решење ће можда требати ширу подршку. Оно ће најчешће бити примењиво у пракси, али ће понекад изостати очекивани исходи. У овом случају, потребан је нови круг повезивања евалуације (фаза 4) и рефлексије (фаза 5) са анализом нове ситуације (фаза 1). Ауторитарни вођа ће покушати да прикрије своју грешку, будући да ће тада озбиљно бити нарушена његова слика снажног човека / особе. Демократска заједница учења, са друге стране, црпи нову снагу тако што учи кроз неупспехе (погледати део ц испод).

Група компетенција за демократску културу су понекада веома важне за решавање проблема и процесе одлучивања који у себе укључују следеће (погледати Competences for Democratic Culture:

Аутономне вештине учења омогућава особи да дође до новоих информација и критички процени њене изворе (ЦДЦ, стр. 44). Ово је веома важно у раду са некомплетним информацијама и њиховом овладавању, тако што се процењује која информација је звучна и има кредибилитет и откривају се грешке које се исправљају.

Толерантан став према нејасноћама, у себе укључује „прихватање комплексности, контрадикције и недостатка јасноће“ и ирационална понашања, са сваке стране, укључујући и себе (ЦДЦ; стр. 43). Ово тера особу да буде стрпљива када се бори са проблемима који се искажу као тешки и који траже време.

Вештине аналитичког и критичког мишљења као и знање и критичко разумевање света (ЦДЦ, стр. 44 фф, 52 фф.) у овладавању свега што је комплексно и непредвидиво. Оне могу бити укорењене не само у датом проблему већ, парадоксално, у плураслистчкој заједници са високим нивоом демократског учешћа. Особе којима недостаје ова вештина могу нагињати ‘ауторитарном искушењу’.

Знање и критичко разумевање како функционишу демократске инситутицје (ЦДЦ, стр. 52) омогућава члановима школске заједнице да разумеју институционални оквир и њихова права на учешће (видети материјал 3.1. за део Припрема). Посебно би требало да разумеју ограничења и могућности које им пружа школски институционални оквир (погледати Democratic governance of schools, објавио Савет Европе, 2007 године, стр. 33ф).

ц) Евалуација и рефлексија – кључ одрживог школског развоја
У петостепеном моделу одлучивања, фаза 4 (евалуација) и 5 (рефлексија / сагледавање) су од суштинског значаја за развој школе и успеха из неколико аспеката.

Учење кроз разумевање онога што радимо: Све компетенције, укључујући и оне за демократску културу се остварују путем праксе, а то се учи кроз делање. Учење кроз деловање не укључује нужно у себе јасно разумевање онога што се учи. У питању је рефлексија кроз коју сви који уче – не само ученици, већ и чланови школске заједнице – постају свесни да су досегли нове компетенције које примењују и нтегришу у своје менталну ‘кутију са алатима’, како би могли да их развију у будућности.

Процена исхода чини процесе будућих одлучивања ефикаснијим. Процена исхода омогућава актерима да пронађу слабости и грешке и схвате како да успеју (да разумеју разлоге успеха). Требало би да се усмеримо на следећа питања:

• Да ли је анализа ситуације (фаза 1) била добра? Да ли смо имали све потребне информације?
• Да ли су наш план акције (фаза 2) и његова примена (фаза 3) решили наш проблем?
• Да ли су исходи правични или барем прихватљиви за све групе у школској заједници?
• Do we agree in our assessment?
• …

(Повратна) информација о учешћу и искуствима учења се усмерава на процес доношења одлука, на могућности за учествовањем и на сагледавање (рефлексију) онога што се научило кроз деловање. Ово је веома важно за све актере у школској заједници – за наставнике, родитеље и за ученике.

• Ко нам је привукао пажњу? – Ко је поставио план рада?
• Да ли сте ви лично задовољни могућношћу да учествујете?
• Да ли верујете да су сви имали исте шансе да учествују и искажу своје виђење?
• Шта сте научили?
• Шта бисте волели да научите?
• Какво је ваше искуство са демократском културом школе?
• …