Потенцијал пројекта заснованог на ученичкој партиципацији

Историја случаја

У гимназији у једном европском граду, ученици 1. разреда су започели пројекат на часу географије. Били су незадовољни стањем у којем су школски објекти и желели су да предложе нека побољшања. Наставник се сложио и дао ученицима време које су тражили. Ученици су радили сами у малим групама.
Проценили су стање школских зграда и спољашњег окружења, а онда своја открића забележили на плакатима са анализом и архитектонским цртежима. Израдили су предлоге за побољшање и направили плакате и тродимензионалне моделе како би истакли свој став.

У то време, општинска власт је планирала реновирање школ и њеног окружења. Током посете школи, представник службе за урбанистичка планирања је приметио ученичке плакате и моделе које су изложили. Позвао је групу ученика у своју канцеларију да представе идеје. Колеге које се баве планирањем су се захвалили ученцима за њихове напоре у осмишљавању школског окружења које ће одговарати потребама деце и младих и град је прихватио неке ученичке предлоге. Директор школе је подржао овај приступ и на састанку обавестио запослене о томе. Док се њихове идеје нису уобличиле, ученици су завршили школу.

Анализа

Ученици су започели пројекат, одабрали су тему јер је била блиско повезана са њиховим интересима и били су жељни да виде побољшања која се чине у њиховој школи. Поставили су себи задатак који је био много комплекснији и тражио више времена него што обично наставници дају, али у овом пројекту који су ученици водили видимо много виши ниво посвећености. Њихов пројекат се фокусирао на стварне проблеме у животу школе и њихов рад је резултирао делотворним пројектима који би се могли приказати у јавности.

Ученции су пројекат спроводили на часовима географије, што је тражило промену у плану часова. Наставник је прихватио своју улогу. Адекватно је одговорио ученичким интересима, дајући им довољно времена и показао је флексибилност у планирању својих часова. Тако је ученицима омогућио потребно време. Наставник је, као и директор школе, дозволио ученицима да иду даље са својим пројектом, нудећи подршку, смернице, охрабривање и потребне информације.

Реализација ученичког пројекта је зависила од воље наставника и директора школе. Овде је непредвидивост била у фокусу. Замислите наставника или директора школе са различитим односом према томе, због чега би била одбијена иницијатива пројекта. Позитиван одговор од канцеларије за урбанистичка планирања је даља инстанца у ланцу непредвидивости. Да појаснимо, у питању је била чиста срећа да су ученици задобили пажњу из урбанистичког планирања који је прихватио експертизу младих. Све се десило у право време.Ученички пројекат годину дана пре или касније не би имао исти утицај. Међутим, под поменутим околностима ученици су могли да утичу на развој свог школског окружења много снажније него унутар формалних оквира ученичке партиципације (видети материјал 3.1. за део Припрема, дијаграм у материјалу 3.1. б за део Акција).

Можемо рећи да су пројекат и позитивна искуства у учешћу дали ученицима прилику да досегну групу компетенција за демократску културу (ЦДЦ):

• Став: грађанска свест, посебно пажња посвећена потребама заједнице (ЦДЦ, стр. 41).
• Самоефикасност: осећај поуздања приликом решавање нових изазова (ЦДЦ, стр. 42).
• Аутономне вештине учења (ЦДЦ, стр. 44).
• Вештине аналитичког и критичког мишљења (ЦДЦ, стр. 44).
• Способност комуницирања и преговарања (ЦДЦ, стр. 48).

Закључак

Ученичке иницијативе су непредвидиве – спонтане и без присиле. Наставници и ученици би требало да буду спремни да адекватно одговоре и пусте динамику да се одвија својим темпом.

Наставници би требало да нуде могућности за рефлексију и процену, које су суштинске за одрживо учење у пројектном и активном учешћу. У супротном, пријатне емоције и сећања могу избледети, остављајући мало простора компетенцијама за демократску културу.

Директори школа и наставници би требало да буду свесни колико учешће ученика зависи од њихове подршке. У свакодневним изборима и одлукама сви смо ми узрочници непредвиђених догађаја.