Контрола или поверење? Како остварити дисциплину код ученика?

„Запитајте се: Да ли се ученици другачије понашају када нема одраслих у близини? Ако је тако, због чега је?„

(Bäckman/Trafford, Democratic governance of schools, Савет Европе 2007, стр. 66;)

Ако одговорите са ‘да’, можда имате проблем одржавања дисциплине у школи. Ученици морају да поштују правила школе и да се са поштовањем односе једни према другима; у супротном школа не може да функционише и живот у школској заједници може озбиљно да пати и буде нарушен. Али шта је право решење? Надгледање ученика и држање све време под конотролом је тешко изводљиво а није ни пожељно, јер би их школа учила да се придржавају правила само ако су под надзором. Известан ниво контроле ће бити неопходан како би ученици озбиљно схватили школска правила, али стални надзор неће решити било који дисциплински проблем (видети ЕДЦ/ХРЕ приручник 2 Образовање за демократију, радни материјал Преиспитивање дисциплине и реда са демократског становишта; http://www.living-democracy.com/sr/textbooks/volume-1/part-2/unit-1/chapter-2/lesson-5/)

Ако одговорите са ‘не’ можда ћете се сложити са нама да ви као директор школе треба да се ослоните на ученичке ставове, јер школска заједница, као ниједна друга, не може функционисати без сагласности ученика и њихове посвећености. Различите хетерогене групе у овој заједници – ученици, наставници, спремачице и други запослени, родитељи – су заинтересоване за успех ваше школе, баш као и ви, дајући свој допринос на специфичан начин, исто као и ви. У исто време, сваки од њих има на уму своје личне интересе и потребе. Не можете контролисати различите групе у школској заједниц, али можете утицати на њихово понашање.

Могло би се рећи да су ученици одговорни за успех својих наставника и директоре школа и да у свом личном развоју и школским постигнућима у доброј мери зависе од вас и ваших запослених. Стога се сви чланови школске заједнице ослањају једни на друге. Важно је да ученици постану тога свесни и да им се укаже поверење пре него да буду застрашени и контролисани. Ученици би требало да развију став о грађанској свести и одговорности – не само да имају своју улогу у демократској школској заједници, већ и у демократском друштву у целости. Грађанска свест у себе укључује осећај припадности заједници, као и осећај грађанске дужности. За одговорност је потребна рефлексија чињења и разматрање ефеката тог чињења на друге (погледати Competences for democratic culture, стр. 12 f., 41 f.).

Ако ваша школа успе у оснаживању ових ставова код својих ученика, можете бити сигурнији да ће знати како да се понашају ‘када не буде одраслих у близини’.