Демократско руковођење школом у пракси: одлучивање о школским правилима

Ко о чему одлучује?

Пре него што започне расправа и донесу одлуке о школским праивлима, веома је важно да сви актери знају своја права за учешћем. Било по закону или путем сагласности унутар школске заједнице, морате имати правилник школе за учествовањем – најбоље у облику сталног оквира. За више детаља видети материјал 3.1 за део Припрема.

Како изгледа процедура доношења одлука о школским правилима у демократски вођеној школи (адаптиран модел из материјала 3.1 за део Акција).

1. Анализа ситуације: Зашто су нам потребна нова школска правила?

• Којим проблемом се бавимо (нпр. понашање ученика, примена школксих правила, ефекти кажњавања)?
• Због чега је овај проблем толико ургентан да се њиме морамо бавити баш сада?
• Која правила су била добра? Шта се може задржати?
• Која правила би требало променити или начинити нова?
• …

2. Расправа: Која су могућа решења?

• Која су наша очекивања у вези понашања чланова наше школске заједнице?
• Шта чини добра школска правила?
• Какве изборе имамо како бисмо унапредили или изменили наша школска правила? (написана, формализована школска правила – или неписана, усмени договори, апеловање на заједничке вредности и интересе)
• Којих вредности се придржавамо у нашим правилима?
• О којим санкцијама треба промишљати?
• Да ли су нова школска правила у складу са легислативом? (нпр. да ли се узимају у обзир одговорности наставника и директора школе?)
• …

3. Заједничка одлука и примена

• Шта бирамо? Разговор међу ученицима, наставницима и родитељима.
• Гласа већина од ученика и наставника.
• Коначно одобрење даје школски одбор (видети материјал 3.1 за део Припрема).
• Главни документ је директор потписао, уз председнике савета родитеља и ученичког парламента.
• Новоусвојена верзија школских правила је приказана на сајту школе.
• Копије или постери са школским правилима се налазе у свакој учионици.
• …

4. Евалуација резултата

• Први преглед резултата се сагледава након договореног времена.
• Да ли се решио проблем?
• Да ли се догодило нешто неочекивано? – Можемо ли прихватити резултате?
• Можемо ли оставити правила таква каква су? Или би требало да започнемо нови циклус одлучивања за прилагођавање или побољшање правила?
• …

5. Евалуација процеса одлучивања; сагледавање стања и свега што се научило

• Да ли ученици, наставници и родитељи мисле да су били довољно укључени?
• Да ли су имали прилику да искажу своја виђења и идеје?
• Да ли је њихов учинак имао утицаја на резултат?
• Промишљамо ли о томе је ли овај начин одлучивања био пример демократског школског руковођења?
• Закључци за будућа одлучивања: шта је било добро и шта би требало поправити? Да ли би требало или бисмо морали да нађем начин како да ученици буду још више укључени?
• Шта су ученици научили? (нпр. – Демократске заједнице су заједнице учења; –
• Примена правила би требало да буду изузетак, пре него правило;
• Сви чланови заједнцие би требало да се међусобно поштују, да деле одговорност и грађанску свест како не бисмо морали стално да се контролишемо и посматрамо једни друге).
• …

Баланс између партиципације и ефикасности

Јасно је да су у процес одлучивања на нивоу целе школе укључени сви актери, посбно ученици, што је велики пројекат који тражи време (погледати материјал 2.1 за део Акција). Модел који је приказан овде је фокусиран на учешће свих актера и на могућности учења код ученика.

Није реално очекивати да се све одлуке у животу школе могу донети на такав начин, јер ни руководиоци школе, ни наставници, а ни родитељи нису могли да испуне своје професионалне обавезе. Штавише, већина ученика би вероватно изгубило интерес. Стога се мора пронађи баланс између партиципације свих актера у школи и ефикасности образовне институције.

Равнотежа се може постићи следећим средствима:

• Нису сви актери укључени у многе, ако не и већину процеса одлучивања. Већина школске администрације и активности наставницка ће и даље остати одговорност директора школе и наставника. Квалитет демократског руковођења школом је евидентна у доступности информацијама и у ослушкивању импресија (повратних информација).
• Установљен оквир представљене демократију (видети материјал 3.1 за део Припрема) смањује губитак времена за велику већину школске заједнице, док су одлуке директора школе отворене за критичко посматрање и дискусију.
• Високо оцењени пројекти партиципације који укључују све актере су прихватљиви када год постоји проблем који се директно односи на потребе и интересе ученика и у којима ученици имају улогу стручњака.
• Стога би школа требало да води један или више великих пројеката са партиципацијом. То може бити једноставна верзија која се односи на разговоре између директора школе, запослених, председника савета родитеља и ученичког парламента. Такође може бити и ‘највиша’ верзија пројекта у којем ученици постављају план рада (видети материјал 3.2 за део Свест). У овом случају директор школе и наставници би требало да подрже ученичку иницијативу и њихов допринос демократској култури школе, без обзира да ли се слажу са идејом ученика или не.