Заједничко одлучивање охрабрује одговорност и осећај поседовања

Ниједна група или институција не може да функционише без реда и поштовања правила, а то не може бити демократски (видети ЕДЦ/ХРЕ приручник 2 Образовање за демократију, радни материјал Преиспитивање дисциплине и реда са демократског становишта; http://www.living-democracy.com/sr/textbooks/volume-1/part-2/unit-1/chapter-2/lesson-5/). Одржавање дисциплине или поштовање правила и реда су стога кључна питања у свакој школи. Ако се дисциплина одржава кроз демократско руковођење школом, ученци могу доста научити о демократском грађанству.

Демократско руковођење школом помера фокус са контроле на поверење (видети материјал 4.1 за Свест). Укључивањем ученика у усвајање правила за школу, демократско руководство школе их може охрабрити да се идентификују са њима, пре него да их се невољно придржавају (видети Democratic governance of schools, објавио Савет Европе, 2007. године, стр. 60 ff; https://www.coe.int/en/web/edc/edc/hre-pack).

Укључивање ученика у доношење школских правила
Доста често ученици разговарају и усвајају правила у својој одељенској заједници. Ученици кроз искуство уче да су правила потребна за решавање проблема који настају због понашања у учионици. Уче такође и да се понашају у складу са законом и другим писаним правилима, без обзира да ли се са њима слажу или не, јер су она усвојена већином гласова. Тиме што учествују у доношењу правила за своје одељење или за школу, ученици разумеју њихову сврху и намеру и тако се идентификују са резултатима. „Ученици су прави познаваоци тога каква школска правила треба да буду како би се могла лако и реално пратити.“ (Democratic governance of schools, стр. 64).

Приручник 2 ЕДЦ/ХРЕ Одрастати у демократији у наставној јединици 5, лекцијама 3 и 4 нуди предлог доношења правила у одељењу (видети https://www.living-democracy.com/sr/textbooks/volume-2/unit-5/), а насловна страна приручника приказује школу као демократску микро заједницу која прави своја правила. Занимљиво је поменути да када ученици присвоје донета правила у школи, спремнији су да предложе строжије казне него што би то одрасли учинили, као на пример у решавању кашњења на час или прекидања наставе. Могу много тога научити о правичности као основном принципу правде, што значи да казна не може бити сувише блага или строга, јер зависи од преступа и лекције коју желимо да научимо како ученик који га је учинио, тако и заједница у целости.

Као директор школе, останите информисатни о таквим иницијативама без уплитања, све док усвојена правила на нивоу разреда буду у складу са школским правилницима и правилима.