Методе – прикупљање, груписање, приоритети, гласање, тражење консензуса

Прикупљање и груписање

У процесима демократског одлучивања, може настати много различитих погледа на дати проблем, много предлога и идеја. Због тога би председавајући морао да процесуира ова питања и да их групише. То се може урадити у пленарном делу тако што се на табли или флипчарту бележи све што учеснци сматрају да је важно. У групном раду, учесници пишу своја виђења и представљају их. Након што сви заврше са излагањем, потребно је груписати виђења која се преклапају и јасно одвојити једне од других.

Гласање и приоритети

Гласање је типична процедура за демократско доношење одлука, када већина обично дефинише исход. Следе различите процедуре гласања већине.
Најпознатије нам је гласање у којем се подиже рука или се обележава једна или више могућности на гласачком листићу. Користан начин гласања након прикупљања и груписања различитих виђења, идеја или сугестија је да се сваком да одређени број обојених лепљивих кругова. Свако потом ставља своје кругове на жељена места у одгововарајућу форму. Могу их све искористити одједном или их оставити за друга питања. Можете поставити ограничење од три круга за свако питање, ако то има смисла. Важно је препознати да учесници могу међусобно утицати један на другог када виде како су други гласали, нпр. када се подиже рука или на видљив начин додељују кругови. Да би се спречила међусобна манипулација, могуће је замолити учеснике да зажмуре пре него што дигну руку или им дати мало камења и замолити их да баце у кутије поред задатих опција. Друга наведена процедура је посебно корисна када се ради са млађом децом која желе да ураде исто као и остали, пре него што уопште размисле о томе.

Тражење консензуса

Када већина гласа увек буде победник и губитник. Када се гласа о нечему, треба имати на уму да потенцијални губитници морају исто тако учестовати у примени одлуке. Због тога би требало укључити њихове интересе, ако је могуће, нпр. кроз комромис. Један начин тражења таквог консензуса је да се обезбеди четири опције приликом гласања. Показало се да су учесници мотивисани када су у угловима просторије различите опције (можете обележити углове малим постерима) и учесници одлазе до угла где је њихов избор.

Опције:

1. У потпуности се слажем
2. Имам неке резерве у вези тога, али ћу активно учествовати у примени тога у пракси.
3. не могу се сложити са избором у овом облику. Морамо изменити нешто (нпр. у језичком изразу, употреби речи)
4. У потпуности се не слажем (вето)

Уколико особа гласа за опцију 3, гупа мора да измени и побољша постојећи предлог. Ако особа гласа за опцију 4, предлог се одбија. Предност ове процедуре је да нико није искључен из гласања или се игнорише. Сви долазе са одговором и отворено заузимају став. Када се овај метод примењује у раду са малом децом, у почетку би требало да буду понуђене само две опције: Слажем се и Не слажем се (вето). Уколико се само једно дете не слаже, сва деца траже ново решење.