Какве везе има демократија са школовањем?

Основни приступ, ефекти, компетенције, парадокси, ограничења

а) Учити и живети демократију

Демократија би могла, и требало би, да се учи од раног детињства. Приступ учењу који наш сајт „Живети демократију“ наглашава, може се сумирати у следећем:

• Треба да учимо о демократији како бисмо могли да живимо у демократији.
• Треба да живимо у демократији како бисмо могли да учимо о демократији.

Ове реченице наглашавају да, са једне стране, демократија зависи од образовања како могла да се примени у пракси, а са друге стране, да је практиковање демократије кључно за учење о њој. Стога образовње мора омогућити младима да уче о демократији ако друштво жели да остане, или постане, демократско. Школе су званично одговорне за образовање младих, они треба да примењују демократију како би се неговало учење ученика о демократији.

б) Ефекти

Партиципацијом се негује не само учење о демократији, већ се, како је истраживање показало, остварује позитиван ефекат на здравље ученика, на учење и наставу уопште: Званичне процене које дају ученици а тичу се наставе као и учешће њихових породица и заједнце у школовање довело је до побољшања учења и постигнућа ученика и уопште, већег квалитета школа и наставе. Анализира поучавања из различитих перспектива (ученик, наставник) је изузетно ефикасан пут за њено побољшање. Штавише, ученици су кроз своје учешће показали позитивне напретке у самопоуздању, у односима на релацији ученик-одрасли и ученик-ученик, као и на школски етос. Учешће наставника или ученика у реформу школа довело је до обећавајућих резултата.

ц) Парадокс

Институционални парадокс

Школе су субјекти који су ређени, вредновати и законски решени у свакој држави. Одговорне су за образовање младих. Ученици не могу да бирају да не похађају шклу, јер је основно образовање обавезно. Родитељи морају да их шаљу у школу. Наставници немају слободу да поучавају шта желе; запослени су да поучавају оно што је држава прописала у наставном програму. Од њих се захтева да оцењују ученике у складу са њиховим достигнућима у сваком предмету. Директори су ту да осигурају да школе ради у складу са законом и правилницима. Дакле, школе нису места у којима су слободни и једнаки људи у интеракцији како би постигли заједнички интерес. Односи међу групама унутар школе су одеђене хијерархијом и разним средствима за остваривање моћи у циљу припреме младих за модеран живот и распоређивања за различите, неједнаке позиције у друштву.

Педагошки парадокс

Однос на релацији наставник-ученик одражава чињеницу да искуснији и образованији наставници преносе своје знање непознатим и неискусним ученицима. Неједнакост између наставника и ученика, као између родитеља и детета, указује на потребу за образовањем, али такође представља препреку демократској пракси.

д) Пазите на ограничења и замке

• Започните са собом! Сазнајте које промене и у којој мери можете сами досећи. Ви сте модел за своју школу. Једино ако ви приказујете и практикујете демократију на делу можете очекивати демократско деловање код дела ваших наставника.
• Да ли сте заиста спремни да дате глас члановима школске заједнице? Нико не жели да открије да је његово ангажовање и учешће било узалудно. Уместо практиковања псеудо-демократског активизма, много је боље да доносите одлуке утемељене на вашој доброј информисаности и да транспарентно комуницирате о њима. Псеудо-демократија је контрапродуктивна и има тенденцију да подрива поверење у будуће демократско деловање.
• Чак и ако остварите стварне и часне прилике за примену демократије, немојте очекивати да ће их људи одмах пратити. Заправо, неки ће имати отпор. Демократска пракса је захтевна и стога тражи стрпљење за свакога ко је укључен. Немојте се обесхрабрити. Наставите даље! Вредеће све на крају.
• Будите јасни у вези могућности у којима се могу слободно донети одлуке и која ограничења се не смеју прећи (нпр. буџетска ограничења, закон, права мањинских заједница, ваше обавезе и одговорности као руководилац школе, конфликти).