Зашто тежимо демократији?

Демократија

„Демократија је влада коју води народ и у којој је врховна моћ дата народу и остварује је директно (директна демократија) или преко изабраних представника путем слободних избора (представничка демократија).

Стубови демократије:

• Суверенитет народа
• Влада заснована на сагласности владајућих
• Владавина већине
• Права мањинских група
• Гаранована основна људска права
• Слободи и фер избори
• Слово закона
• Уставна ограничења владе
• Друштвени, економски и политички плурализам, укључујући познавање независних организација цивилног друштва
• Вредности сарадње, поштене конкуренције и компромиса“.

Савет Европе (2016): Competences for Democratic Culture. Glossary of key terms.

Партиципација

„Тренутни демократски стандарди превазилазе класичну представничку демократију, у којој је кључна улога грађана да гласањем делегирају својим представницима одговорност за разраду и спровођење јавних политика, за партиципативну демократију, у којој јавне институције раде по принципима доброг управљања и у које се грађани имају легитимитет да се укључе у све фазе циклуса јавне политиле“.
Савет Европе (ibid.).

Модел у наставку текста приказује колико интензитет партиципације може варирати, од 0 (не постоји) до нивоа 5 (пуна аутономија).

1. Народ није обавештен о одлукама које га се тичу. Од њега се очекује да поштује правила и извршава наредбе.
2. Народ је информисан о одлукама које га се тичу, али не може да утиче на њих.
3. Народ је консултован, али није нужно да ће се узети у обзир његово становиште у вези одлука које га се тичу.
4. Народ је оснажен. Његово становиште је у потпуности узето у обзир у коначним одлукама које га се тичу.
5. Народ је аутономан. Сам одлучује о стварима које га се тичу.

У овом моделу партиципације, информација је кључна варијабла / ставка у нивоу 1 и 2, а слобода и једнакост од нивоа 3 до 5. Другачије речено, ауторитарно руковођење школом ће резултирати партиципацијом на нивоу 1 или 2. У демократској школској заједници ученици ће имати могућност да учествују на нивоу 3 и 4 и кад год је изводљиво, на нивоу 5. Оно што овај модел не приказује је да се партципација учи и да би ученици требало да развију компетенције како би разумели информације о упитаности и одлучивању у које су укључени.

У школи, као и у друштву у целини, демократија се суочава са изазовима који се тичу укључености. Грађани имају иста права, али она нису једнака у погледу нивоа њихових компетенција и оснажености. Директори школа и наставници морају уложити напор и охрабрити млађе или стидљиве ученике да учествују у процесу одлучивања, као и да старији и доминантнији ученици постану свесни своје одговорности.

Расправа и дискусија

У идеалним условима желимо да одлуке буду не само правичне и једнаке, већ да буду добро утемељене и јаке. Ово захтева расправу међу људима који одлучују о томе. То развија темељно резоновање и размену различитих или супротних погледа и аргумената. Учесници би све време требало да буду добро упућени и да посмтатрају продецуралне токове у промишљању / већању, како би у процесу одлучивања дошли до споразума који је прихватљив за све.

Промишљање се заснива на сеобухватној и логичкој аргументацији, на отварању и сагледавању (личних) преференција, на дијалошком уравнотежавању између појединачних интереса са интересима осталих, на оријентацији према заједничком добру (солидарности), као и на части и аутентичности.

Ово описује идеал којем треба да тежи демократска заједница, како у школи тако и у заједници као целини. На оба нивоа се разјашњавање и расправљање учи кроз праксу, иако ће значајно мењати ниво компетенција међу учесницима. Како је време дефицитаран ресурс усвакодневној пракси, мора се пронаћи баланс између разјашњавања (када год је могуће) и веома ограничених дискусија (само када је неопходно).

Зашто тежити демократији?

Због чега тежимо демократији у школи и у друштву као целини? Демократски вођена друштва боље излазе на крај у многим важним питањима; међутим, она се суочавају са извесним слабостима које представљају изазов за демократску школску заједницу.

Снаге

• Правичност: Како сви грађаи уживају иста права на партиципацију, одлуку већине мора прихватити мањинс (‘сагласност губитника’).
• Квалитет одлучивања: Како сви грађани, стручњаци и интересне групе могу учествовати у јавним расправама и процесу одлучивања, а слободни медији остварују информисање јавности, узимају се у обзир различита виђења и интереси око којих постоје конфликти. Вероватно је да ће донете одлуке бити ефикасне и носити широко прихватљива решења за проблеме и разне ситуације.
• Мир унутра и споља: Демократски вођене заједнице ретко започињу рат, јер грађани не би подржали такву политику. Она су много више мирољубива и мање наклоњена насиљу као средству достизања политичких исхода.
• Посвећеност и одговорност: Демократска владавина охрабрује грашане да се идентификују са заједницом и преузму одговорност.

Слабости (изазови)

• Комплексност: У модерним друштвима су многа питања постала веома сложена, због чега је потребан висок ниво стручности (експертизе) за њихово разумевање и разматрање облика њиховог решавања. Партиципација тако постаје подручје воље информисаних грађана и стручњака.
• Неједнаке могућности: Из наведеног следи да грађани имају иста права на партиципацију, али у стварности нису једнако распоређене могућности за учествовањем. Уколико се остави по страни, ово питање може, оне грађане који се виде као искључене, водити у фрустрацију и разочањење у демократију.

Ове слабости представљају изазов за школе и образовни систем, јер су кључне за решавање проблема. Оснаживање младих грађана да буду у току са питањима и проблемима у њиховој заједници је најбоља стратегија за припрему генерације младих за своју будућност, као и за јачање демократије.

Компетенције

Оснаживање за демократију се ослања на досегнуте / остварене компетенције. Развијамо своје компетенције кроз праксу, тако што излазимо на крај са новим ситуацијама и проблемима. Тиме се објашњава због чега су толико важне могућности учења са партиципацијом која се нуди у демократској школској заједници. Модел компетенција који је донео Савет Европе разликује четири димензије компетенције – вредности, ставове, вештине и знање и критичко разумевање.

• • Вредности у себе укључују „признавање активног грађанства“ и „подржавање демократских процеса и процедура“, како би их ученици могли остварити кроз активно учешће у школском животу.
  • Ставови поштовања – у односу на особу, убеђење или принцип – или грађанску свест – „осећај припадности и идентификације са заједницом“ – не уче се кроз предавања већ кроз лично искуство и рефлексију. Зато је толико важно да ви и ваши запослени (надамо се и родитељи) будете модели деци.
  • Вештине које укључују способност „изградње консензуса и компромиса унутар групе“. Као што наставници знају, вештине се остварују кроз праксу која се понавља.
  • Знање и критичко разумевање „различитих начина на које грађани у јавним расправама и процесима одлучивања“ сарађују, захтева учење кроз практична искуства и промишљања из области ЕДЦ/ХРЕ наставе и не могу се остварити само читањем.

Савет Европе (2016): Competences for Democratic Culture, стр. 35;