1. наставна целина (ППП и/или I разред ОШ) Имам име – имамо школу

A  План часова

Б  Васпитно-образовни циљеви

Деца постају свесна великог броја различитих имена у свом разреду. Схватају да је свако од њих добило име по ком се разликује од других; постају свесни да им име не може бити одузето и да им неотуђиво припада.

Деца схватају да многа различита имена представљају различите личности, а сви заједно, попут богатог шареног букета цвећа, чине један разред. Као варијације могу се користити кишне капи или вагони воза, музичке ноте, делови слагалице, итд. Оно што увек мора да буде јасно: ми смо више него само многи од истих. Постајемо један букет, један облак или језеро, воз, мелодија, слагалица и тако даље.

Деца схватају да разред представља заједницу за учење.

Деца постају свесна и схватају да школа треба да их подржи – сад и убудуће, појединачно и заједно са другима – у бољем учењу и у развијању знања и способности.

Сазнају да школа није само обавеза, већ да је створена због тога што деца имају право да иду у школу и да се образују (а за то је потребна одређена институција – школа), те да родитељи, наставници и држава морају да обезбеде то право.

В  Кључна питања за размишљање у првој наставној целини

Г  Ток часова

1. час

1. Деца седају у круг. У средини круга, на поду, сложена су срца различитих боја. На сваком срцу се налази име једног детета и закачен канап. У средини круга се налази једно срце за наставника са именом (шема).
2. Наставник охрабрује децу да се укључе у разговор.
   Знамо ли сва имена? Како се ко зове?
   Свако дете узима једно срце са именом другог детета. Шта ми се код овог детета свиђа? Шта сам с њом или с њим већ радио? Зашто би ми недостајали када не би били присутни?
   Остала питања која се могу поставити: Шта би могла друга особа рећи о том детету, на пример наставник, мушки или женски члан породице, само дете, пријатељ, неко други у учионици, школи или заједници?
   Свако дете говори нешто о другом детету и предаје му срце са својим именом.
3. Свако дете има своје срце и носи га у току часа. То се ради и на осталим часовима све док се деца  добро не упознају.
4. На крају разговора, наставник пита, „Зашто сам употребио више боја уместо само једне?“
5. Наставник тражи од деце да му за следећи час донесу своје фотографије. (Алтернативно, наставник може да фотографише децу дигиталним апаратом и одштампа слике за следећи час.)

2. и 3. час

На почетку, наставник објашњава:

Свако дете на овом свету је другачије. Свако дете је јединствено по свом карактеру, посебним особинама, имену и боји!

Постоје дечија права. Деца имају различита права која важе у целом свету, на пример:

• право на име (Члан 7 – евентуално представити на једноставн начин);
• право на школско образовање (Члан 28 – исто).

Само некога ко има име други могу дозивати. Стога је важно знати ова имена!

Разговор о изнесеном, дечја питања и мишљења. Закључак:

Сви ми, са свим нашим различитим квалитетама и типовима карактера, свим нашим бојама, чинимо овај разред. Зато идемо даље!

Направићемо слику нашег разреда – она није направљена од срца, већ од цвећа. Ваза представља школу, школску зграду или нашу учионицу. А сви ми смо цвеће.

Без нас не би постојала школа, школа би била тек једна празна ваза.

Наставник објашњава фазе ове активности:

• Деца праве своје цветове.
• Боје латице и лепе своју фотографију у средину.
• Цвеће се ставља заједно тако да се формира букет.
• Букет се лепи на постер.
• На овај начин, правимо слику нашег шароликог разреда.

Деца још једанпут разматрају и покушавају да протумаче слику. Наставник прикупља различита мишљења и идеје. Деца слободно могу развијати своје идеје, можда се притом осврћући на следећа питања:

• Шта представља цвеће?
• Шта представља ваза?
• Зашто је важно имати име?

Зависно од времена и расположивог материјала, ова активност се може прилагодити на различите начине, на пример:

• Ученици могу сами да нацртају, изрежу и украсе цвеће или да им се дају изрезани цветови како би их украсили.
• Наставник је припремио центар цвета а ученици праве латице (или деца сама састављају цвет).
• Фотографије су изрезане како би стале у средину цвета.

Деца која су брзо завршила свој рад цртају још малих цветова без фотографија.

На крају, на зид учионице се поставља постер са „разредним букетом“, а на вазу се поставља кратка верзија дечијих права о којима слика говори (Чланови  7 и 28).

Наставник или деца креирају постер од свих слика које су деца направила.

4. час

Амбијент:

• Постер је постављен на таблу или зид.
• Ученици седе у великом полукругу; у већем разреду можда ће бити потребна два полукруга. Сви ученици треба да имају добар поглед на постер.

Ученици размишљају о следећим питањима (разговор уз подстицај наставника):

• Шта је то у чему сам уживао у овој активности?
• Шта сам научио?
• Колико сам сазнао о другој деци?
• Шта сам ново сазнао о наставнику?

На крају, наставник пружа ученицима неке информације о правима детета. Посебно се позива на два права која су приказана на вази. Наставник упознаје децу са Међународним даном права детета (20. новембар).

Наставник разговара са разредом хоће ли постер бити изложен у школском ходнику или у главном холу. Разред износи разлоге за и против. Где би постер требало окачити како би га сви посетиоци могли видети? Шта радимо када нови ученик дође у наш разред?