7. наставна целина (VI и/или VII разред ОШ) Да ли је оно што желим уједно оно што ми треба?
Living Democracy » Textbooks » Истраживање дечијих права » ПРВИ ДЕО: Основе планирања » 7. наставна целина (VI и/или VII разред ОШ) Да ли је оно што желим уједно оно што ми треба?А План часова
|
|
Кључна питања/Теме лекције |
Кључни задаци |
Наставни материјали |
|
1. Час |
Шта су моје жеље? |
Ученици постају свесни својих жеља објашњавајући их једни другима. |
Слике да би се формирале групе ученика. |
|
2. Час |
Шта је људима потребно? Шта би било добро да имамо? |
Ученици уче да праве разлику између жеља и потреба те између основних потреба и личних потреба. |
старе часописе, маказе за сваког члана групе, лепак, неколико празних листова папира, уже око 4м дугачко, 10 штипаљки. |
|
3. Час |
Шта су жеље? Шта су потребе? |
Вођени критеријумима, ученици се договарају о 10 важних жеља и потреба. |
Материјали које доносе ученици. |
|
4. Час |
Да ли дечија права одговарају нашим идејама о жељама и потребама? |
Ученици пореде своје идеје са дечијим правима и праве постере за презентацију поводом Међународног дана права детета. |
Примерци Конвенције о дечијим правима за сваку групу; флип-чарт табла. |
Б Васпитно образовни циљеви
Човек разуме само оно што почива на реалности. Како би разумели о чему говоре дечија и људска права, ученици морају размислити о својим потребама и жељама. Морају постати свесни шта тренутно очекују од живота.
Прво, треба слободно да размисле о својим жељама и потребама, без обзира како чудно изгледале, и треба да их искажу.
Друго, треба да разјасне која је, по њиховом мишљењу, разлика између жеља и стварних потреба у њиховом животу. То ће их сигурно довести до многих права која су већ дата Конвенцијом о правима детета.
У свакој фази важно је да наставник подстиче и руководи дискусијом. Наставник мора да води рачуна да се не меша нити да оптерећује ученике својим вредностима или нормама, чак ни у најбољој намери да их убеди у „праве“ идеје. Боље је да ученици у добро вођеној расправи открију и разреше концепте и вредности.
Термин за обраду ове наставне јединице треба одредити тако да буде пре новембра, како би плакати из 4. часа били готови за изложбу на Дан дечјих права, 20. новембра.
В Кључна питања за размишљање у седмој наставној целини
|
О (упознавање) |
Кроз (искуство) |
За (примена) |
|
Наставник |
||
|
Колико деца тренутно знају о дечијим правима? |
На који се начин начела дечијих права схватају у разреду и школској заједници? |
Учити како предузимати акције изван школе: шта су ученици научили за свој будући живот? |
|
Ученици разумеју да је овде реч о дечјим правима и доживљају основних потреба. |
Ова наставна јединица пружа прилику ученицима да изразе своје личне потребе и жеље. Они схватају да их неко слуша и да их схвата озбиљно. Уче разлику између основних потреба за преживљавањем и ствари које желе.. |
Ученици треба да буду свесни да се свакодневно суочавају са кључним животним питањима и да приликом решавања тих проблема друштво ствара неједнаке услове за своје чланове. Треба да науче да се заузму за своје жеље, са критичке дистанце. |
|
Ученици |
||
|
Шта смо научили о дечијим правима? |
Како смо искусили дечија права у разреду? |
Коју врсту акције сам ја у стању да предузмем? |
|
Научио сам да се дечија права односе на наше најважније потребе – учешће у животу заједнице, развој, преживљавање и заштиту, те да имају много тога што се односи на мој свакодневни живот. |
Своје жеље могу само да изразим ако верујем својим друговима и свом наставнику. Научио сам да се вреди потрудити да се отвори као и да видите да то други чине. |
Покушаћу да више обратим пажњу на разлику између жеља и потреба. Нећу скривати и одрицати се својих жеља и снова, већ ћу се потрудити да их остварим без да наудим потребама других људи. |
Г Ток часова
1. час
Увод: Наставник саопштава да ће на овом степену (виши разреди основне школе) сваке године дечја права бити тема неких лекција, односно мањих пројеката. Кратак разговор са одељењем – шта о овоме знају из претходних разреда. Понављање најважнијих чињеница (упор. 3. наставну целину, 1. час и 4. наст. целину, 1. час) – настанак дечјих права, најважнија дечја права, евентуално веза са људским правима.
Најава: Ове године обрађиваћемо тему „Жеље и (основне) потребе“. Кратко се објашњавају појмови, ученици дају примере једног и другог, најважније разлике, везу ове теме са дечјим правима.
Формирање група: Наставник исеца неколико фотографија прелепих аутомобила, модних детаља или атрактивних места за одмор, сваку на четири дела и насумце их дели ученицима. Проналазећи ученике који имају по део исте слике, формирају се радне групе ученика. Ако група мора да броји три или пет чланова да би се уклопило у укупан број ученика, слике се секу на одговарајући број делова.
Свака група бира једног заступника и менаџера. Заступник ће се обраћати у име групе другим групама, целом аудиторијуму, наставнику. Он је одговоран за веродостојно преношење мишљења групе, а не свог властитог мишљења. Менаџер групе организује радни процес, обједињава све чланове, и прати рокове.
Групама се задаје да дискутују о следећим тачкама и формулишу их бележењем кључних речи:
Које су вам највеће жеље сада и шта бих посебно обрадовало?
Које су вам највеће жеље и снови за будућност (кад будете имали 25 година)?
Којих се жеља можете присетити? Које су вам биле највеће жеље кад сте били млађи – имали 5,7,9 или 11 година? Шта вас је тада посебно радовало?
Које жеље имају одрасли које познајете ()родитељи, познаници, други људи?
Свака група пише своју листу жеља, поређану по узрасту, у форми табеле (формат А3, евентуално А2). Према нивоу разреда, изостављају се детаљи структуре или се дају смернице на табели. Договарају се око наслова који ће ставити у врх листе.
Листови се, у виду мини-плаката каче по учионици. Заступници сваке групе кратко презентују резултате разреду. Евентуално, наставник указује на аспекте специфичне за пол деце/људи, оставрљивост или утопијски карактер жеље и сл.
За наредни час (неколико дана касније) ученици добијају овај задатак: Донети илустративни материјал на тему „Жеље и потребе“ (часописе, са пуно слика, каталоге, проспекте итд.), као и, евентуално, штипаљке за веш (уколико у школи нема бар 60 комада).
2. час
Увод: рекапитулација онога што је рађено на претходном часу. Тада смо говорили о данашњим и ранијим жељама. Данас ћемо се упустити у разлику између жеља (чије испуњење би било леп у циљу самоостваривања) и (основних) потреба (чије задовољавање је мање-више нужно за преживљавање). Неколико примера за ово.
Ученици настављају свој рад у групама. Расправљају о следећим питањима:
- Шта бисмо радо имали? Шта би било лепо имати? Зашто? (Жеље.)
- Шта нам стварно треба? Зашто? (Егзистенцијалне потребе.)
Као потпора спонтаним размишљањима, може се у виду задатка прегледати донети илустративни материјал као стимуланс у погледу жеља.
Групама се поделе листови формата А3 и задаје да:
a. направе табелу са најмање пет (5) основних потреба (глад/храна, социјална заштита, безбедност, пријатељи, образовање, грејање итд.), као и пет (5) лепих жеља за самоостварење (сопствени ТВ-апарат, летовање на Малдивима, порше итд.) и
б. исеку слике за обе категорије (евентуално као задатак) и потражи још слика. Слике треба обележити са ОП (основне потребе) и Ж (жеље).
3. час (око 2 дана касније)
Групе добијају следећи задатак: Положите пред себе све своје слике ЖЕЉА и ОСНОВНИХ ПОТРЕБА. Демократски се договорите о 5 фотографија које представљају основне потребе за које мислите да су од централне важности; исто тако, издвојте и 5 слика које представљају жеље – оне чије испуњење би вас највише обрадовало. Водите рачуна о томе да сви чланови групе имају могућност да поставе своје захтеве!
(У циљу избора слика из обе категорије, сваки члан групе има на располагању 5 бодова по категорији које ће доделити својим „фаворитима“. Избор садржи слике са највише бодова.)
Свака група качи своје слике штипаљкама на канап дуг око 4 метра, разапет на погодном месту, и то на следећи начин:
- налево, фотографије које представљају ствари неопходне за достојанствен живот (основне потребе);
- надесно, фотографије које представљају ствари потребне за угодан живот (жеље).
(Вреди размислити и о неколико издвојених слика у средини.)
Презентација у одељењу, евентуално закључна дискусија, коју модерира наставник, о различитим аспектима ученичког избора (родне разлике, разликом измежу онога што се основном потребом сматра у нашој земљи и у изразито сиромашним земљама, итд.).
4. час
Свака група добија пет празних листова папира А3, као и копију (скраћеног или прилагођеног) текста Конвенције о правима детета. Задатак:
- Узмите у руке својих 10 одабраних фотографија од прошлог часа. У центру пажње сз слике (5) које се односе на ОСНОВНЕ ПОТРЕБЕ.
- Смењујући се, гласно читајте у групи дечја права, и код сваког прочитаног погледајте да ли се оно нашло у категорији потреба међу ваших пет одговарајућих слика (или су међу жељама на других пет слика).
- Узмите 5 празних листова папира и организујте их овако: лево или горе, у средини, залепите на сваки папир једну од пет слика које сте изабрали као ОСНОВНЕ ПОТРЕБЕ, а десно или доле упишите ДЕЧЈЕ ПРАВО које иде уз ту слику. Уз неке слике ће сигурно ићи вие од једног дечјег права!
- Што пре сааставите ових пет листова (мини-постера), јер их треба изложити у школи поводом Дана дечјих права, 20. новембра.
У одељењу се води разговор о свих пет групних мини-постера. На крају, дискутује се о питањима као што су: У којој мери су се наша размишљања о основним потребама деце поклопила са оним што каже Конвенција о правима детета?
Појашњавају се модалитети изложбе групних плаката планиране за 20. новембар.
