Друго поглавље – Разјашњавање вредности

Увод

У модерном друштву, можемо – и морамо – изабрати вредности за које сматрамо да су важне и значајне за нас. Доносећи такве одлуке, користимо личну слободу, слободу мисли и уверења као и слободу изражавања када јавно износимо сопствена уверења. Зато се вежбе у овом поглављу односе на кључно начело људских права – слободу личности или појединца.

Као што илустрација, међутим, приказује, лична слобода долази с потребом да се праве избори. Слободни људи могу бити веома усамљени. Нико не може нити би требало да нам говори у шта да верујемо или које вредности треба да изаберемо. Ми морамо направити избор – јер како бисмо иначе знали шта је важно у животу? Избор вредности је зато кључно питање за младе људе у напорима да одговоре на питања: Ко сам ја? Који је мој идентитет? За шта се залажем?

Са друге стране, са становишта потреба друштва као целине, схватамо да слобода појединца води ка плуралистичком друштву, у којем се чланови држе различитих вредности и уверења. Плурализам може бити извор конфликта. Ово доводи до питања на које се вредности ослања наше друштво и наша демократија (на пример, значај компромиса, ненасиља, интеграције мањина итд.). По правилу, ако чланови друштва успеју да се усагласе око правила мирног, ненасилног расправљања и доношења одлука, онда су у стању да се носе с пуно полемика око различитих ставова и интереса. Неуспех таквог покушаја доводи у опасност читаво друштво.

Сва ова питања су подједнако важна у микро-друштву школског одељења, или школе, и у друштву као целини. У демократској заједници (а то важи и за школску заједницу), ниједан појединац нити власт нема право да одређује које су то вредности за све људе. Уместо тога, грађани ће тражити макар минимално учешће око дефинисања одређених вредности. Зато није посао наставника да одређује вредности у смислу политичке коректности, политичке странке или одређеног уверења или идеологије. Ученици морају да науче како да користе своју слободу мишљења и како да деле своје изборе с другима, а затим се придржавају једном донетих одлука.

Ове вежбе подржавају ученике у развоју њихових вештина преговарања. Они постају свесни основног начела двосмерности. Схватају да наш избор вредности има много везе с нашом

друштвеном ситуацијом и нашим интересима. У свакој вежби, начин на који ученици расправљају – мирно и поштујући једни друге –једнако је важан као и оно о чему расправљају за или против.