Четврто поглавље – Како видимо друге људе

Увод

Ова слика приказује девојчицу која гледа дечака кроз лупу. Слика коју ствара лупа је слична али не и идентична дечаку у стварности. Дечак не зна како изгледа та његова слика. Она може да буде нетачна или тачна, може чак да приказује више појединости него што је дечак свестан или више него што он жели да прикаже. Обоје су насмејани, зато разлике између перцепције и стварности не представљају проблем. Девојчица се смеје слици, а не самом дечаку.

Сви ми користимо лупе када посматрамо друге људе и памтимо оно што о њима видимо под лупама. Ми судимо о другима на основу тих менталних слика. Такве слике су сирови материјал из којег стварамо стереотипе. Сви се ослањамо на таква поједностављења сложеног света који нико од нас у потпуности не разуме. Уколико стереотипи постану предрасуде, поготово оне негативне, онда те предрасуде могу подстаћи раздор и непријатељство у друштву.

Вежбе у овом поглављу помажу ученицима да постану свесни својих перцепција и предрасуда о другима, да критички размишљају о њима и да их исправљају, уколико је то потребно. Дакле ово поглавље се усредсређује на социјалну димензију демократије и људских права. Наше међусобне перцепције, предрасуде и начини интеракције једни с другима пружају основу у којој демократија и људска права треба да буду укорењени. Није довољно поставити демократију и људска права као темељна начела у Устав и Владу; њихови социолошки и културолошки корени су подједнако важни.

Уопштено, ученици би требало да разумеју да је функција стереотипа смањење сложености нашег друштва и света у ком живимо. Такође би требало да разумеју да стереотипи могу бити опасни, сејући семе непријатељства и дискриминације у друштву. Ово нарочито може да се деси када срећемо људе из других земаља и култура који у нама некад буде осећање страха. Образовање помаже људима да препознају предрасуде и стереотипе који нас наводе на погрешно размишљање, те да их, кад их препознају, исправе.

Старији ученици такође могу разумети да наше перцепције и предрасуде у крајњој инстанци утичу на то да ли култура у којој живимо подржава или занемарује демократију и људска права у заједници. Буквално, демократија почиње – од мене и од тебе!