Васпитно-образовни  циљеви часа

Ученици проучавају како догађаји и развој ситуације у другим земљама/регијама утичу на њихову заједницу.

Ученици боље схватају структуру међусобне зависности и утицаје на међународној и светској сцени.

Наставна средства По могућности, много чланака из актуелне (новијег датума) локалне штампе који третирају међузависност и утицаје у разним сферама (колоне избеглица као последица ратова, глобалне последице локалних политика или проблема с ресурсима, зависност у домену енергије итд.), карта света, селотејп, маркери, конац, игле. Предвидети време за припрему текстова (наставник, евентуално уз учешће ученика).

Поступак

  1. Ученици формирају групе од по четворо. Исецају комплет од 8-12 чланака из новина који показују како неки далеки део света утиче на њихову локалну заједницу, и како њихова држава и друге државе међусобно утичу једна на другу. Оптимално, свака група припрема сопствени сет текстова, а за резерву спремити још 2-3 сета на којима би радиле још 2-3 групе. Сваки сет мора обухватити више аспеката.
    Проблеми:

    • природне катастрофе: узроци и последице
    • катастрофална глад: узроци и последице
    • загађење животне средине: локални/глобални узроци и последице
    • политички проблеми
    • проблеми миграција
    • економски проблеми
    • туризам
    • ратна дејства, итд.
  2. Ученици разврставају чланке према темама за које сматрају да представљају одређене типове утицаја.
  3. Свака група бира најзначајније чланке и лепи их на карту света окачену на зиду. Помоћу конца и игле повезују чланке са својом државом.
  4. Дискусија са целим одељењем. Покренута питања:
    • Поједине групе кратко говоре о категоријама које су саме успоставиле и о избору текстова за мапу света и промишљање.
    • Са којим делом света сте се највише повезали?
    • Које су то везе најчешће? Зашто?
    • Постоји ли део света са којим се уопште нисте повезали? Зашто?
    • Има ли неки чланак који се не односи на ваш регион? Зашто?

Додатна активност

Ученици проналазе информације о политичким, економским и/или климатским системима који су на снази у државама/регијама са којима су се повезали.

Комбиновано са наставом страног језика, могу се користити чланци из страних новина или са интернета. Ученици којима срспки није матерњи језик могу користити медијске прилоге на свом језику.

Наше поимање света у ком живимо је под утицајем информација које добијамо из друге руке – путем медија. Само замислите колико би далеко дошли да познајете оне делове света које сте сами видели. Које нам информације медији преносе, а које нам не преносе? Да ли неко треба да контролише медије? Цензор? Или је конкуренција између различитих новина довољна за то? Колико су моћни медији? Можемо ли живети без њих? Друга слична питања такође се могу поставити, али њих треба да поставе ученици а не наставник. Ако ученици схвате колико је ограничена њихова перцепција, могу сами почети да постављају питања о улози медија.