Вежба 8.1. – Решавање конфликта-три начина

Поступак

1. Наставник објашњава ученицима да могу постојати три различита решења једног конфликта:
   

   Он/она илуструје ове принципе  решавања конфликта на школској или флипчарт табли.
   победа-победа: решења где су обе стране на добитку
   победа-пораз: решење где само једна страна има одређене користи на уштрб друге
   пораз-пораз: решење од којег ниједна страна нема користи.

2. Наставник износи примере различитих начина решавања конфликта:
   Дечак и девојчица се свађају око лопте. Одрасла особа се умеша и убеди их да се заједно играју лоптом или свакоме да подједнако време да користи лопту. Обоје имају одређене користи (победа-победа). Ако би одрасла особа дала лопту само једноме, онда би наравно само једно дете имало користи (победа-пораз). Ако би одрасла особа обома одузела лопту, с обзиром да деца не могу да се договоре, нико не би имао користи (пораз-пораз).
   Надаље, деца могу давати примере конфликата са овим типовима решења.
3. У групама од  3-4 члана ученици истражују своја лична искуства како би нашли још примера конфликата. Могу да дискутују о својим искуствима у конфликтима код куће или у школи, или могу говорити о већим конфликтима који укључују групе људи или читаве државе. Примери и решења се записују.
4. Ученици анализирају примере решавања конфликта, препознају их користећи горе описани модел, постављајући питање која ће страна бити на добитку. Ко може пронаћи решење од којег ће обе/све стране имати користи?
5. Дискусија са целим одељењем: ученици размењују резултате својих анализа.

Варијација

Након другог корака, ученици добијају опис конкретног конфликта. Радећи у групама, покушавају да нађу решење у коме нема губитника. Уколико је конфликт већ решен, ученици могу упоредити своје решење са оним у пракси и видети реакције које су уследиле на то решење. Оваква анализа следи модел циклуса практичне политике (видети вежбу 7.7).