Вежба 8.5. – Кипови

Поступак

1. Ученици у паровима раде следеће задатке који ће послужити као увод у час:
   • Један ученик стаје у одређену позу (као кип); други треба да га имитира. Мењају улоге.
   • Један ученик ставља своју руку само на пар центиметара удаљености од свог партнера. Кад он/она помакне своју руку, други ученик се мора савити у коју год (неугодну) позицију је потребно да би остали на истој удаљености а да не померају стопала.

Ови задаци вежбају ученике да примећују једни друге.

2. У делу часа у коме цело одељење учествује у дискусији, ученици представљају и воде расправу о ситуацијама угњетавања:
   • Групе од 3-4 ученика треба да се сложе око неке идеје, а онда формирају групе „кипова“ да би приказали ситуацију угњетавања (пример: дете које клечећи чисти ципеле богатом човеку који седи).
   • Овакву пантомиму изводи одређен број ђака или сви ученици (време ограничено на, рецимо, 2 минута).
     За време извођења нема разговора (у питању је пантомима!). Овим путем ученици постају свесни говора тела као средства изражавања.
3. Код сваке „тачке“, публика мора прво да погоди шта се приказује, тј. о којој ситуацији тлачења је реч.
   Ако се неко од гледалаца сети начина како да се реши ситуација и да се постигне већа једнакост, онда он/она распоређује глумце према свом новом моделу. При том је могуће увести још глумаца у сцену.
4. Наставник оставља последњих 10 до 15 минута часа за дискусију о урађеној вежби са целим одељењем. Ученици дају повратне информације и могу смислити питања која воде даљем проучавању.

Варијација

Исти поступак се може применити у циљу илустровања појединих људских и дечјих права, или случајева у којима су та права повређена.