Васпитно-образовни  циљеви часа Ученици схватају да осећај да вас други искључују може бити резултат не само начина на који вас друштво посматра, већ и начина на који вас ваша група види.
Наставна средства

Сет позитивних картица и сет негативних картица за сваку групу (унапред поделити, види доле).

Два флипчарт папира (А2 или А3) за сваку групу, један на коме је написана реч „ОСЕЋАЊА“ и други на ком је написана реч „ПОНАШАЊА“. Маркери.

Поступак

Вежба је једна врста игре улога. На почетку игре, кључно је да ученици немају идеју шта (кога) представљају, јер би у противном одмах могли прибећи већ формираним ставовима, што би нарушило ток игре.

Игра је пример пажљивог и комплексног процеса утврђивања временског оквира и смерница од стране наставника. Унутар овог строгог оквира, ученици имају велику слободу да развијају и изразе своје идеје и искуства.

  1. Ученици формирају групе од по четворо.
  2. Свака група добија сет позитивних картица, маркер и један флипчарт папир – „ОСЕЋАЊА”. Наставник тражи да свака група именује особу која ће записивати реакције и коментаре групе. А може и сваки члан групе сам да записује своје реакције.
  3. Наставник говори ученицима да они неће представљати себе током ове вежбе, већ ће бити у улози чланова мањинских група. На основу позитивних картица, наводе јаке стране и квалитете као припадници дате мањине, дискутују и праве белешке.
    Један по један, ученици читају по једну позитивну картицу другим члановима групе. Кад прочитају свих шест картица, на лист „ОСЕЋАЊА“ записују своје одговоре на питање: „Како се осећаш као члан ове групе“.
  4. Наставник сада дели шест негативних картица свакој групи и лист са насловом „ПОНАШАЊА”, а онда групе понављају четврти корак. Руководе се питањем: „Како бисте се понашали као припадник групе у светлу негативних искустава наведених у картицама?“ Одговори се записују на лист „ПОНАШАЊА”.
  5. Одељенски рад:
    • Свака група говори о осећањима, записаним на листу „ОСЕЋАЊА”. Објашњавају се тачке важне за разумевање, а коментари укратко продискутују.
    • На исти начин се поступи са листом „ПОНАШАЊА”. Одељење би требало да препозна конструктивна деловања и чинове насиља, као и разлике између и унутар група.
    • Рунда групног рада: Где је било проблема, зашто? Шта сте научили о себи и другима?
    • Питање: „Можете ли наћи везу између мањинске групе коју сте представљали и неких других група које познајете?“
  6. Закључна рунда: Која би то могла бити група људи описана у картицама? Решење: Ту се радило о Ромима, или, како их другачије називају, Циганима.  (Негде их зову „Путници“.)

Додатна активност

Ученици (највиших разреда) пореде своје идеје са Конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације.7 Ученици такође могу истражити да ли описана ситуација одговара оној у њиховој земљи, које су мере власти предузеле како би решиле проблем и које мере које су они предложили су у складу са Конвенцијом.

Материјали

Сет позитивних и негативних картица

Наше куће нису налик кућама других људи. Оне су посебне и нама је веома стало до њих. Ми држимо до наших традиција. Телевизијски програми и новинари не говоре истину о нама. Тврде да представљамо проблем. Не допуштају нам да испричамо нашу страну приче.
Имамо много вештина. Способни смо за све врсте физичког и занатског рада. Наш рад у многоме доприноси земљи у којој живимо. Неки људи нас третирају лоше и зову нас погрдним именима. Понекад нас нападају без икаквог повода. Хиљаде наших људи убијено је и то не тако давно.
У прошлости, наши људи су чинили многа храбра дела. Ми волимо да се присећамо своје прошлости. Немамо пијаћу воду, службе ретко кад односе наше ђубре.
Јако смо независни. Волимо да се сами о себи старамо. Не дугујемо ништа никоме. Неки доктори не желе да нас лече када смо болесни. Нама је јако тешко да добијемо социјално осигурање.
Волимо да се окупљамо, причамо приче и певамо. Сматрамо да је ово јако важно да би се уживало у животу. (Велика) породица нам је најпоузданија институција. Људи нас не желе у свом комшилуку. Неки људи не желе да нас запосле због онога што јесмо.
Покушавамо да живимо близу породице и пријатеља. Бринемо се о старијим људима у нашој заједници. Обожавамо нашу децу. Понекад имамо проблема с полицијом и локалним властима и то због тога што смо се нашли на погрешном месту у погрешно време.

 

7. Конвенција о укидању свих облика расне дискриминације, усвојена од стране Генералне Скупштине Уједињених Нација 20. новембра 1963. године. Текст је доступан на Интернету.